PROŠLO je punih 10 godina od kada je na kontramitignu u Beogradu Ivici Lazoviću prošao metak kroz glavu. Dok je ležao u Urgentnom centru, lekari su sumnjičavo vrteli glavom, ne verujući da će preživeti. Snimak gde se vidi kako pucaju u njega, vrteo se na svim našim i svetskim televizijama.
Lazović danas živi u svojim Boljevcima. Oduzete su mu ruka i noga. I takav, kažu, u bašti uradi više posla nego mnogi iz komšiluka. Kopa jednom rukom. Ne odustaje od rada.
- Napustio sam policiju 1987. godine, i kao zanatlija izrađivao kamine, fontane i kuhinje - priča nam Lazović. - Radio sam dve i po godine u Americi, kao fizički radnik, ali sam se brzo vratio u domovinu.
Decembara 1996. godine, na velikim demonstracijama, Lazović se našao među stotinama hiljada ljudi u glavnom gradu, koji je bio na rubu građanskog rata. I baš njemu je bilo suđeno da dobije metak u glavu.
- U prvo vreme niko nije verovao da će preživeti - rekla nam je njegova sestra Vera Lazović.- A on je već u junu bio sposoban da krene na rehabilitaciju, dok je za manje od godine bio kod kuće.
Na njega je pucao Živko Sandić, koji živi u okolini Novog Sada. Videli su se na sudu.
- Pitam ga, zašto si pucao u mene, brate, a on kaže da ne zna - seća se Lazović. - I rekao sam mu, da je samo Bog onaj koji može da oprosti, a od mene mu prosto bilo.
Godinu i po Laozoviću su u pomoć pritekli članovi SPO, a pomogli su i da mu supruga Mimoza dobije posao. Posle toga su se, kaže, razišli.
- Čuo sam da su u tadašnjoj gradskoj vladi izglasali nekakvu finansijsku pomoć za mene, ali ja taj novac nikada nisam video - nastavlja Lazović. - Takođe su mi pričali da je u u Melburnu, u Australiji za mene prikupljeno 93.000 austalijskih dolara, ali ni to nisam video. Jedino je muzičar Novica Negovanović došao dva puta kod mene po povratku iz Njujorka, i izvadio po hiljadu dolara.
Dok govori, Lazović pokazuje gde ga je udario metak. Kada se rukom pređe preko njegove glave vidi se da mu nedostaje značajan deo lobanje.
- Sandiću su odredili presudu od dve godine i četiri meseca koje je trebalo da izdržava u Sremskoj Mitrovici. Da li je to tako i bilo, nemam informacije - dodaje Lazović. - U toku je proces koji je započeo Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić. Oni traže da me država materijalno obešteti. Šta će biti, ne znam. Krajem meseca, zakazano je novo ročište.
Na rastanku, Lazović poručuje uvek istu rečenicu: - Ako je moja žrtva bila potrebna da bi se sprečio građanski rat u Srbiji, onda neka je tako.


STIPENDIJA ZA ĆERKE

POČETKOM godine, Lazovića je posetio i Dragan Đilas, iz Narodne kancelarije predsednika Republike. Lično je potrudio da Lazovićeve kćeri Magdalena i Biljana dobiju stipendije.
U nedelju mu je u poseti bio i predsednik Srbije Boris Tadić, vidno dirnut Lazovićevom sudbinom.




PENZIJA

POSLE 13,5 godina u policiji, Lazoviću se, uz beneficije računa 18 godina radnog staža. Tako je donedavno imao penziju od 8.000 dinara, koja je nedavno porasla na 9.300 dinara.