Strujom na ambroziju

NOVI SAD - Pronalazak grupe naših inovatora, nagrađen nedavno bronzanom medaljom na prestižnom skupu pronalazača u mađarskom gradu Hodmezevašarhelju, ponudio je rešenje za efikasno uništavanje opasne biljke ambrozije, koja je tokom prethodne decenije osvojila jugoistočnu Evropu. Njihov po mnogo čemu interesantan uređaj, mogao bi u budućnosti izvojevati pobedu nad za sada nadmoćnim, skoro neuništivim korovom čiji polen narušava zdravlje hiljada ljudi.
- Uređaj se sastoji od generatora struje, snage između 50 i 100 kilovata, kao i jednog “češlja” elektroda, koji dolazi u kontakt sa stabljikama ambrozije na “kontaminiranoj” poljani, i uzemljenja - objašnjava Žarki Budovalčev, fizičar iz Novog Sada, član inovatorskog tima. - Aparat koji za sada “nije mobilan”, zamišljen je kao priključni uređaj za traktor, što umnogome olakšava rad na otvorenom prostoru.
Na ambroziju koja u prirodi nema neprijatelja, naši inovatori su krenuli - strujom. Oni su razvili već pomalo zaboravljenu ideju Britanca Majkl Diproza, koji je prvi, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, korov “napao” električnom energijom. Naši inovatori su uređaj koji obećava mnogo napravili praktično pomoću “štapa i kanapa”.
Kao dovoljno jak generator struje i osnova za uspeh projekta, poslužio je stari, odbačeni rendgen aparat “selenos 4”, sposoban da proizvede 90.000 volti “visokog napona”. Ostale sitnice stigle su uglavnom s otpada.
Eksperiment uništavanja biljke čija jedna stabljika stvara oko osam miliona zrnaca alergijskog polena, izveden je na krovu popularno nazvanog “Gradilišta”, nedovršene zgrade u blizini Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tamo je opasni korov prvo uzgajan u saksijama, a na sazrele biljke su prislonjene elektrode kroz koje je puštena jaka struja. Budovalčev upozorava da slični eksperimenti mogu biti opasni, apelujući da se neko ko nema temeljno znanje, u njih ne upušta.
- Pokazalo se da je struja potpuno uništila sve stabljike i što je još važnije, njihov koren. Rečju, uspeh je bio stoprocentan. - Trenutno analiziramo da li je seme ambrozije, posle tretmana, sposobno da se razvije. Dosadašnji rezultati govore da nije, a to daje nadu da će praktična primena pronalaska biti isplativa - kaže Budovalčev.
Najveći uspeh eksperimenta postiže se kada je vreme sunčano, a biljka “žedna”, jer tada bolje provodi struju.
Potrebno je još pronaći put da uređaj postane bezbedan za širu upotrebu, jednako kao i veš-mašina ili prekidač za struju. Za početak, kažu inovatori, ovako korisnu napravu moguće je stvoriti za svega nekoliko hiljada evra. Vremena još ima, izvesno je da će “rat protiv ambrozije” u koji su ušle skoro sve opštine u Srbiji potrajati nekoliko decenija, zbog velike otpornosti ovog korova.

ČIP ZA BILJKE
IDEJA Majkla Diproza o uništavanju korova strujom, osim u Srbiji postoji još i u zemljama na jugu Evrope, ali su Skandinavci otišli najdalje.
- Na severu Starog kontinenta, naučnici su stvorili kompjuterski softver koji razlikuje usev, od korova koji bi trebalo uništiti - istakao je Budovalčev. - Ovde smo prinuđeni da ovu ideju unapređujemo prema dubini našeg džepa.

EKOLOŠKA SVEST
UREĐAJ za sada nema svoje ime, a pored Budovalčeva tim inovatora čine magistar fizike Mitar Boroja iz Republike Srpske i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Mirko Urošević. Zbog prednosti koje ovakav način uništavanja ambrozioje ima nad hemijskom sredstvima, Budovalčev ovaj tim opisuje kao grupu “ekološki svesnih građana”.