Prasak velikog praska

SVI znaju kako je nastao svemir, priča o tome je vrlo zanimljiva i nadasve spektakularna, a nije loše ni ime: "big beng" ili Veliki prasak. Uspeh ove teorije toliki je, da je ne samo široka publika, već i naučni krugovi uveliko smatraju - činjenicom. U poslednjih četrdeset godina više ne može ni da se čuje teorija o poreklu kosmosa koja ne počinje: bila jednom, pre 13,7 milijardi godina...
Teorija o Velikom prasku u osnovi je krajnje jednostavna. Pre 13,7 milijardi godina svemir je spontano nastao, od misteriozne iskrice o kojoj se samo zna da je imala intenzitet i temperaturu koju ljudski mozak ne može da pojmi. Dakle, nedostupne fizici. Veliki prasak nije bio eksplozija, kako se često zamišlja, već spontano pojavljivanje prostora i vremena, praćeno vrtoglavo brzim širenjem svemira, koje je pokrenula čudesna, nezamisliva energija. Neki zamišljaju da se na početku, odmah posle hipotetičkog nultog trenutka, ceo svemir sastojao od zapaljene plazme koja se širi i brzo hladi. Širenjem, ta homogena plamena tečnost počela je da se kondenzuje u atome, potom u zvezde i galaksije...
Takav scenario predložio je krajem dvadesetih godina prošlog veka belgijski opat i astrofizičar Žorž Lemetr, ali su naučnici veoma brzo i široko počeli da ga prihvataju, tako da se već šezdesetih godina pretvorio u nedodirljivu teoriju. Za to može da zahvali trima opažanjima, praktično, stubovima teorije o nastanku svemira. Prvo, 1929. godine američki astronom Edvin Habl otkrio je da se galaksije udaljavaju jedna od druge, što označava širenje svemira, baš kao što predviđa teorija Velikog praska.
Drugi stub zove se "primordijalna nukleosinteza", a reč je o činjenici, otkrivenoj šezdesetih godina, da je odnos atoma u svemiru (75 odsto vodonika, 24 odsto helijuma i 1 odsto teških metala) odgovara predviđanjima teorije Velikog praska: po njoj, od početka svemira postoje samo najlakši atomi - vodonika i helijuma - dok su teži nastali kasnije, u zvezdama, u mnogo manjim količinama. I konačno, treći stub bio je otkriće zračenja iz dubina kosmosa 1965. Upravo to spektakularno otkriće zapečatilo je teoriju Velikog praska. Slabo zračenje, koje ceo svemir kupa temperaturom od 270 stepeni ispod nule (jedva 2,7 stepeni iznad apsolutne nule), ne može se objasniti drugačije do kao daleki odjek, rasplinut i ohlađen širenjem kosmosa, zaslepljujuće svetlosti koja je blistala dok je ceo svemir bio tek masa zapaljenog gasa.
Postavljena na svoja tri stuba, teorija Velikog praska izgleda krajnje stabilno, ali samo izdaleka. Jer, u njenoj strukturi se sve vreme pojavljuju pukotine, a od pre nekoliko meseci jedna je tako ozbiljna da bi sve moglo da se sruši.
Krajem 2005, međunarodni tim astronoma pod vođstvom Marka Dikinsona otkrio je, udobno smeštenu u sazvežđu Kit, novu galaksiju. I pored ružne etikete HUDF-JD2 (galaksija je tako mnogo, da lepša imena ničemu ne bi služila) na nju se odmah obrušila prava armada naučnika: posle svemirskog teleskopa "Habl", minijaturna svetla tačka izgubljena u svemiru ušla je u žižu evropskog VLT (Very Large Telescope), pa "Spicera", infracrvenog teleskopa NASA... Sva ta tehnološka moć ubrzo je dala rezultate, ali oni su zapanjili astronome. Počelo je izračunavanjem udaljenosti galaksije, koja je procenjena na 13 milijardi svetlosnih godina. Ta cifra, praktično, znači da astronomi u našem sadašnjem vremenu posmatraju galaksiju kakva je bila samo 700 miliona godina posle Velikog praska.
Potom su se stvari zakomplikovale. Izračunavanje mase galaksije HUDF-JD2 dalo je 600 milijardi solarnih masa, što znači da je ona oko četiri puta veća od našeg Mlečnog puta, a njega astronomi smatraju džinom među galaksijama. To se nikako ne uklapa: prema teorijama o razvoju galaksija, poznatoj kao "hijerarhijsko ukrštanje", današnje galaksije nastale su tokom veoma dugog vremena spajanjem malih grupa zvezda, pa malih galaksija... Kako je tako masivna galaksija mogla da nastane tako brzo posle Velikog praska?
Ni to nije sve. Jer, dok su pokušavali da procene starost zvezda koje čine HUDF-JD2, istraživače je čekalo novo iznenađenje. Modeli nastanka zvezda koje su ubacili u kompjutere rekli su im da je galaksija nastala u najboljem slučaju 200 miliona godina posle Velikog praska, a u najgorem - 100 miliona godina pre njega. Drugim rečima, kako je rekao Mark Dikinson, "ta galaksija mogla bi da bude starija od svemira" - pri čemu brzo dodaje da je to "fizički nemoguće!"

OTKRIVEN OBLAK ALKOHOLA ŠIROK 463 MILIJARDE KILOMETARA
SUPARNIK U KOSMOSU

BRITANSKI astronomi saopštili su da su u dubini Mlečnog puta otkrili oblak alkohola širine 463 milijarde kilometara koji bi mogao da pomogne u razumevanju načina na koji se stvaraju džinovske zvezde.
Ogromni oblak u obliku luka sastoji se od metilalkohola ili metanola, najprostijeg od svih alkohola. Takođe zvan drvenim alkoholom, taj rođak etanola veoma je otrovan za čoveka, kod kojeg može da izazove trajno slepilo, komu i smrt.
Oblak je primećen u zoni naše galaksije u kojoj nastaju nove zvezde pod uticajem gravitacionog urušavanja ogromnih koncentracija gasa i prašine, naveli su u svom saopštenju astronomi iz britanske opservatorije "Džodrel Benk" u Češajeru, prenela je agencija Frans pres.