Srbima prete nove seobe

ONAJ ko je pomislio da aparthejd posle poslednje pobede Nelsona Mendele u Južnoj Africi više ne postoji treba da se zaputi put bosanskog gradića Glamoča.
Tamo, naime, tortura manjine nad većinom ima svoj puni oblik. Radi se o torturi Hrvata nad Srbima. Da je tako jasno je već po ulasku u Glamoč. Desetak zastava “šahovnica” su na svakom koraku: na strujnim kablovima, balkonima, banderama... I, teško onome ko bi pokušao da ih skine.
Pokušali su to nedavno, po nalogu Srbina Rade Gvere, načelnika opštine Glamoč. Nelegalno postavljene zastave pokušali su skinu radnici komunalnog preduzeća. Ali, grupa Hrvata odmah se uputila na lice mesta: prevrnula je i zapalila kamion komunalaca, a radnici su jedva izvukli živu glavu.
- Kamo sreće da je jedini naš problem u zastavama. To su za mene obične krpe i od njih se ne živi - realan Gvero. Prema sopstvenom priznanju, načelnik je velikog ničega, jer u rukama nema dirigentsku palicu. Svu vlast drži Vlada Federacije BiH i njen parlament, potom slede HDZ-ova Vlada i skupština Kantona deset, a tek onda “Općinsko vijeće Glamoča” (na njegovom čelu Bošnjakinja) i načelnik Gvero.
Ista je situacija i s porezima, sve što se prikupi u Glamoču odlazi u Sarajevo, koje uzima deo, ostatak se potom seli u Livno, gde se svota dodatno smanjuje, a sitnina se vraća Glamoču.
- Jedina lepa vest je da je ove godine rodio krompir, po čemu je ovaj kraj poznat. Ako se zna da se ni on nema kome da proda, jasno je kako Glamočani žive - kaže Gvero.
U Glamoč se od ranijih 14.500 stanovnika vratilo oko 6.000, uglavnom Srba, jer je ovde pre rata živelo 84 odsto Srba, oko 15 odsto muslimana i ostatka Hrvata. I danas je procenat gotovo takav, jer Bošnjaka ima oko 900, a Hrvati (njih oko 800) koji su upravo sada u Glamoču ne žive u ovom gradu. Jednostavno, oni stižu iz Fojnice, Livna, Žepča i ostalih gradova u Glamoč na posao, a onda se vraćaju kući. U Glamoču su svi zaposleni Hrvati, a niti jedan od njih gotovo da nije Glamočanin. Zaposleni Srbi mogu se nabrojati na prste: nekoliko u opštini, nekoliko u policiji i možda dvoje u pilani. I tu je kraj spiska. Hrvati drže sve: dom zdravlja, školu, vrtić, elektroprivredu.
HDZ-ovi tajkuni kupili su nekada moćno transportno preduzeće iz Glamoča za svega 350 evra, a popularni “Zdravljak” sa nekoliko lokala u centru za 15 evra. I “Šipad”, koji se sad zove “Finest” je otišao za sitne pare. - Krade se šuma, sve će se ogoliti. To su stotine kamiona, šlepera, ogroman je novac u igri. Sve ovo je klasična pljačka, a mi uzalud tražimo da se ta farsa od privatizacija poništi. Od koga? Od HDZ Vlade u Livnu. Pa, oni svakodnevno krše Ustav BiH - dodaje Gvero.
Proteklih dana dogodio se još jedan incident: nekoliko srpskih kafića izrešetano je iz automatske puške. Dogodilo se to u danima povodom gostovanja pevača Mate Bulića. Meci su probijali stakla, zidove. Na sreću, bilo je kasno noću, bez gostiju. Opštinsko veće održalo je hitnu sednicu i donelo zaključke. Prvi put jednoglasno, jer je situacija zaista bila napeta. Između ostalog, zatražili su da u policiji budu zaposleni Srbi, da se smeni trenutni zapovednik policije u ovom gradu, da se sprovede istraga o slučaju, da EUFOR i Evropska policija osnuju svoje stanice u Glamoču.
Konobar Cvijo Jakišić, objašnjava:
- Nije to ništa čudno, ovde je to svakodnevna stvar. Tuče, prepirke, sukobi, nacionalne podele. Svi imaju svoje kafiće. Srbi, Bošnjaci, Hrvati. I svi piju svoje pivo, svi imaju svog mobilnog operatera. Kada neko zaluta u “tuđi” kafić, incident je neminovan. Prošle nedelje potukli su se Bošnjaci sa vojnicima Hrvatima...

PRETNjE
NASTAVNICI Hrvati u osnovnoj školi spevali su pesmu:
“Rade Gvero, sašićemo ti ustaško odelo, dobićeš metak u čelo."
Da ova pesmica nije bezazlena, najbolje ilustruje podatak da je u Gvera nekoliko puta pucano, paljen mu je automobil, a prošle godine na katolički Božić završio je u bolnici, jer ga je pretukla grupa Hrvata.

RAZOČARANjE
PREDSEDNIK povratničkog udruženja u Glamoču, penzionisani učitelj Nikola Ninković, razočaran je situacijom:
- Ovde se ne živi, ovde se samo postoji. Sve je to beda, jad i čemer. Oduvek se govorilo da je ulaz u Glamoč kod Livna, a izlaz kod Miliništa, prema Banjaluci. Ako ovako ostane, svi ćemo na izlaz. Boli me nepravda, a kao učitelja posebno što srpska deca uče bosanski jezik.