BAR - Po drev­nom pre­da­nju, na pla­ni­ni Ru­mi­ji, na nje­nom vr­hu vi­so­kom 1595 me­ta­ra, po­sto­ja­la je cr­kva po­sve­će­na Sve­toj Tro­ji­ci ko­ju je sa­gra­dio kralj Jo­van Vla­di­mir. Zbog gre­ha po­či­nje­nom u hra­mu, cr­kva je od­le­te­la. Isto pre­da­nje kaže da će se cr­kva po­no­vo sa­ma do­le­te­ti ka­da se na­ku­pi do­volj­no po­kaj­nog ka­me­nja za no­vi hram.
Uoči pra­zni­ka Sve­te Tro­ji­ce, le­gen­da se ob­i­sti­ni­la, do­du­še u mo­der­ni­joj ver­zi­ji - cr­kva je po­no­vo do­le­te­la na vrh Ru­mi­je. Li­me­na cr­kva te­ška tri to­ne po­sve­će­na Sve­toj Tro­ji­ci, de­lo pro­jek­tan­ta Mi­ja Le­ki­ća a po ide­ji Mi­la Dra­go­vi­ća, voj­nim he­li­kop­te­ri­ma do­pre­mlje­na je na me­sto gde je ne­ka­da bio hram.
- Bla­go­si­lja­ju nas ve­ko­vi po­to­ma­ka. Evo, ostva­ru­je se pro­ro­čan­stvo da će cr­kva do­le­te­ti s ne­ba, kad do­đe vre­me i kad se na­pu­ni do­volj­no po­kaj­nog ka­me­nja. Evo ga vi­di­te ko­li­ko se na­ku­pi­lo. Hva­la Go­spo­du Bo­gu na ovom ve­li­kom ču­du. Cr­na Go­ra je po­no­vo do­bi­la svo­ju ka­pu na­kon što je ski­nu­ta ona sa Lov­će­na, is­ta­kao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je ko­ji je pri­su­stvo­vao ovom ve­li­kom do­ga­đa­ju. On je pre po­di­za­nja cr­kve is­pred Pa­ro­hij­skog do­ma oba­vio ma­lo osve­će­nje bla­go­si­lja­ju­ći sve one ko­ji su osmi­sli­li ovu ide­ju ko­ja se ro­di­la na ne­dav­nom ho­do­ča­snič­kom pu­to­va­nju u Hi­lan­dar.
Mi­tro­po­lit je u te­me­lje cr­kve na Ru­mi­ji ugra­dio ka­men iz Sve­tog gra­da Je­ru­sa­li­ma po­ru­čiv­ši da "da­nas ugra­đu­je­mo ovo zna­me­nje da nas od­o­zgo bla­go­si­lja, is­tok i za­pad, se­ver i jug"
- Ovu sve­ti­nju podižemo na sve­tu pla­ni­nu Ru­mi­ju, na me­sto gde su se ve­ko­vi­ma na­ši pre­ci pe­nja­li da bi bi­li bliži Bo­gu ne­go­li ze­mlji, do­dao je vla­di­ka.
Po­sle ovog se­li­kog do­ga­đa­ja usle­di­la je, ve­ro­vat­no naj­ne­o­bič­ni­ja li­ti­ja u pra­vo­slav­noj cr­kvi. Bar­ska po­ro­di­ca An­dro­vić već se­dam ve­ko­va, kao naj­ve­ću sve­ti­nju, ču­va krst za ko­ji se ve­ru­je da je na nje­mu sve­ti Jo­van Vla­di­mir iz­gu­bio gla­vu. An­dro­vi­ći krst po­ka­zu­ju sa­moj jed­nom u go­di­ni - na Troj­čin­dan ka­da se on u li­ti­ji iz­no­si na vrh Ru­mi­je. Iz­no­še­nju pret­ho­di li­tur­gi­ja ko­ja se tač­no u po­noć služi u cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u Mi­ku­li­ći­ma, a on­da oku­plje­ni ver­ni­ci, pred­vo­đe­ni sve­šten­stvom, i kr­stom pred so­bom, kre­ću str­mim pla­nin­skim sta­za­ma.
Na vrh pla­ni­ne stižu tač­no ka­da vrh Ru­mi­je i Ska­dar­sko je­ze­ro i mo­re, ko­ji je okružuju, oba­sja­va­ju pr­vi sun­če­vi zra­ci a sva­ko ko do­đe do­ne­se po je­dan ka­men. Ta­ko je bi­lo i ove go­di­ne a sve­tim kr­stom sve če­ti­ri stra­ne sve­ta za­kr­sti­li su bar­ski sve­šte­ni­ci pro­to­je­rej Ra­do­man Mi­ja­i­lo­vić i je­rej Ne­boj­ša Oro­vić. Li­ti­ja je bi­la broj­ni­ja ne­go ikad jer je na­rod hteo da vi­di ču­do na sve­toj pla­ni­ni.


Ana­sta­si­ja i vla­sti
KA­DA je ju­če na Troj­čin­dan, Ru­mi­ju oba­sja­lo sun­ce, mno­gi ni­su mo­gli da ve­ru­ju ka­da su me­đu ve­li­kim bro­je­vi­ma ver­ni­ka, ko­ji su se po­pe­li vr­le­ti­ma, ugle­da­li i tro­i­po­go­di­šnju Ana­sta­si­ju Vuk­sa­no­vić. Ona je do­šla sa ocem, ma­mom, bra­tom, i se­strom, i bez ika­kvih pro­ble­ma se po­pe­la na vrh pla­ni­ne.
Isto ta­ko je pro­šao i po­vra­tak ko­ji če­sto zna da bu­de teži od pe­nja­nja.

IZ DVA DE­LA
CR­KVA na Ru­mi­ji na­pra­vlje­na je u re­kord­nom ro­ku od 10 da­na, a taj po­sao oba­vi­li su Raj­ko Ne­ško­vić i Mo­mo Mi­ja­i­lo­vić. Krst je na­pra­vljen u Sr­bi­ji, dok su tri zvo­na sti­gla iz Ru­si­je. Zbog težine, ce­lu cr­kvu ni­je bi­lo mo­gu­će iz­ne­ti na Ru­mi­ju, pa je pre­se­če­na na dva de­la. Dru­gi deo spu­šten je ne­ko­li­ko me­ta­ra od me­sta gde će se na­knad­no mon­ti­ra­ti.