ONA je jedna od šest staf instruktora Svetske organizacije ronilaca i jedina žena među njima. NJenih 25 godina aktivnog ronjenja, sportskog, rekreativnog, ali i onog u naučne svrhe, krunisano je članstvom u Izvršnom birou Svetske federacije, telo koje postavlja ronilačke standarde i odlučuje o svemu.
Još državni rekorder u plivanju perajama, i dama koja poseduje svetski, Ginisov rekord u ronjenju sa 126 metara dubine.
Da nabrajanje ovih izuzetnih podataka iz biografije Božane Ostojić ne bi oduzelo lepotu priče o tajnama i raskoši podvodnog sveta, postarali su se neposrednost i šarm ove, po svemu, neobične dame. Okružena kapama, maskama i bocama, a otkriva nam deo svoje duge ronilačke avanture. I pre nego što nas sama vrati na početak priče o strasnoj ljubavi prema vodi, ne bez ponosa, pokazaće nam dva meseca staru bronzanu medalju, koju je sa ženskom ekipom osvojila na Evropskom prvenstvu u podvodnom hokeju.
- Rođena sam pored Save i ta veza je obeležila ceo moj život - komentariše svoj životni izbor Božana. - Kako nije bilo uslova za treniranje sportova na vodi, počela sam da igram rukomet i vrlo brzo se našla u Prvoj ligi. Iako sam bila talentovana i imala odlične rezultate, ipak nisam našla sebe u tome, kao ni kasnije, u atletici, alpinizmu, jedriličarenju... nešto je nedostajalo.
Onda je, jednom, ugledala plakat na kojem je pisalo **Naučite da ronite**. Otišla je i završila kurs, za koji kaže da se odvijao pod motom **Ko preživi - biće ronilac**. Od 50 polaznika, osam je izdržalo i završilo. Među njima Božana.
Da se plašila, nikad ne bi bila rekorder. Naročito se ne bi bavila pećinskim ronjenjem, koje ju je dugo zaokupljalo. Straha nema ni kada se istražuju stari brodovi, ostaci drevnih civilizacija.
Za Božanu je ispod vode najtraktivnija - dubina. Zato se umesto 40 metara spuštala sve do fascinantnih 126. Ta težnja za dubinom najdubljeg dna, i opsednutost vodenim svetom ju je dovela i do najvećeg savremenog moreplovca Žaka Kustoa.
- Upoznala sam ga kada je sa eskspedicijom istraživao Dunav - seća se. - Silno sam se iznenadila kada sam čula da baš mene traži. Sa Kustoovim timom sam provela godinu i po dana. Uglavnom sam im bila logistika, nisam bila zadužena za ronjenje. Međutim, dve godine kasnije, pozvali su me da im se kao ronilac pridružim u Južnoj Africi, gde se snimalo parenje kitova. Bila je to moja najlepša ekspedicija, i, nažalost, poslednje Kustoovo putovanje. I danas mislim da je to bila nemerljiva sreća roniti sa Kustoom, upoznati ga. Bio je ekstremno harizmatična ličnost, plenio je. Mogla sam danima da sedim i da ga slušam.
Namibija, Madagaskar, Australija, Mauricijus, Maldivi... da li se Božanin vodeni krug, ma kako bio velik, polako zatvara?
- Daleko sam od toga - odgovara nežni moreplovac. - Ima još mnogo vode koju treba da preronim. Priželjkujem Pacifik i Galapagos, a naročito Kokosova ostrva na Kostariki, koje smatraju poslednjom oazom.

OSVAJAČ DUBINA
REPORTAŽA o Božani Ostojić, njenom rekordu, ljubavi prema morskim dubinama i izazovima objavljena je u našem porodičnom magazinu **Nada**, od 19. septembra ove godine. Iz ove interesantne priče izdvojili smo tek mali deo o ovom nežnom osvajaču vodene planete.