ZNAM da je moj sin, koji je navodno preminuo 1983. godine, živ i zdrav. Zato tražim da mi ga država pronađe. Kako zna i ume! Jer, ako nema nijednog dokaza da je on mrtav, onda će morati da "preoru i nebo i zemlju" da bi mu ušli u trag!

Zorica Jovanović (60) iz Batočine, jedna od mnogobrojnih sumnjačavih majki, ovako počinje svoje prvo javno oglašavanje posle presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je zaključio da su joj prekršena prava na porodični život jer država Srbije "nije uspela da joj pruži uverljive informacije o tome šta se desilo s njenim sinom".

A upravo zbog njenog slučaja, strazburški sud je Srbiju doterao "do duvara", naloživši joj da mora da reši slučajeve nestalih beba. I da svim roditeljima koji su pre više decenija ostali bez dece, navodno preminule, posle porođaja, kao što je slučaj sa Zoricom Jovanović, obezbedi naknadu.

MANIPULACIJE - ZDRAVSTVENI centar u Ćupriji je manipulisao nama, a živela sam toliko godina u zabludi i prolazila kroz pakao - kaže Zorica. - Moja je sreća što imam sina i ćerku, pa lakše mogu da živim i nadam da ću pronaći svog anđela.

Ova nesrećna majka presavila je tabak još aprila 2008. godine i zatražila pravdu u Strazburu. U tužbi je predočila da je neophodno da se naloži našoj državi da otkrije podatke o usvajanju dece preko Matične službe i Centra za socijalni rad. I da se zbog nestalih beba otvore sve arhive bolnica, policije, službi bezbednosti...

- Zatražila sam i da se izmeni krivični zakonik, da ne može da nastupi apsolutna zastarelost gonjenja protiv osoba koji su izvršili otmicu i da se osude na maksimalnu kaznu od četrdeset godina zatvora - priča Zorica Jovanović. - Tražila sam da se, pritiscima na Vladu i parlament, izdejstvuje izmena porodičnog zakona i da se formira telo u kome će biti predstavnici roditelja otete dece. Njihov zadatak bi bio da se kroz skupštinsku proceduru utvrdi istina, i da se stavi tačka na aferu nestalih beba u Srbiji.

Zorica je 28. oktobra 1983. rodila zdravo dete u bolnici u Ćupriji. Dečak je dobio ocenu deset, ali je posle tri dana majka obaveštena da je njen sin umro. Pokušala je da uđe u deo porodilišta gde je beba provela noć, ali joj je to bilo onemogućeno.

- Kada sam, u šoku, napuštala bolnicu, obećano mi je da ću naknadno da dobijem otpusnu listu i obdukcioni nalaz - sa tugom se priseća Zorica. - Telo bebe nisam dobila, kao ni izveštaj sa autopsije, niti informaciju gde je beba navodno sahranjena.

NEPRAVDA U SLUČAJU "Zorica Jovanović protiv Srbije" Evropski sud za ljudska prava je ustanovio da, iako je procedura u bolnicima prilikom smrti novorođenčeta poboljšana, ništa nije urađeno da se ispravi nepravda roditeljima iz prošlosti.

U novembru 2002. Matična služba opštine Ćuprija obavestila je Jovanovićevu da je rođenje njenog deta zabeleženo u matičnim knjigama, ali ne i smrt. Zoričin suprug Vidak Jovanović, koji je preminuo prošle godine, Opštinskom javnom tužilaštvu u Ćupriju podneo je krivičnu prijavu protiv NN osobe i Zdravstvenog centra zbog sumnjive smrti njihovog sina.

Međutim, oktobra 2003. godine, tužba je odbijena jer je utvrđeno da dete "nije protivpravno oduzeto". Šire obrazloženje nije dato i nije bilo naznake da li je obavljena prethodna istraga.

A krajem marta ove godine, sud u Strazburu je naložio da država Srbija isplati Jovanovićevoj 10.000 evra, kao i 1.800 evra za troškove postupka i advokata. Međutim, Zorica kao i mnoge druge majke u Srbiji, kaže da materinstvo nema cenu, niti ona traga za svojim sinom zbog para.

Veliki broj roditelja, kojima je bez obrazloženja i dokaza rečeno da su im bebe umrle nakon porođaja, ubeđeni su da u bolnicama postoje kriminalne grupe koje kradu novorođenčad i za veliki novac ih prodaju imućnim parovima na usvajanje.