AUSTRIJSKE kompanije izmeštaju ne samo proizvodne kapacitete sa teritorije svoje države, već i sa prostora van Austrije. Prebacuju kapacitete iz Kine, kako bi se približili svom tržištu. Slična je sudbina fabrika u centralno-evropskim državama, odakle odlaze na destinacije sa dovoljno adekvatne radne snage. Srbija koristi ova kretanja, pa već imamo kompanije koje su kod nas stigle iz Austrije, Kine, Češke ili Slovačke.

Ovo, za "Preduzetnik", ističe Nada Knežević, predstavnica Privredne komore Srbije u Austriji. Srpske firme, pa i neke najveće, uveliko su prisutne na austrijskom tržištu.

- Naše kompanije izrađuju softvere za potrebe austrijskih kompanija, održavaju informacione sisteme, i to ne samo u Austriji, već i u firmama ćerkama u drugim EU državama. Srpski "Telekom", na primer, posluje u Austriji preko svoje kompanije "M:tel", dok "Roming netvorks" radi na projektima modernizacije mreže najvećeg austrijskog mobilnog operatera "Telekom Austrija A1". Digitalizacija je velika tema u Austriji i njoj su posvećeni svi važni činioci, privredni i politički. Austrijska privreda i politički establišment svesni su u kojoj meri će digitalizacija promeniti ne samo procese proizvodnje, načine poslovanja već i sve druge aspekte društva. U toj oblasti stoji velika šansa za naša IT preduzeća koja su apsolutno konkurentna.

* Koji sektori imaju najviše šanse da se probiju na austrijsko tržište?

- Veliki potencijal imaju i prehrambeno-prerađivačka i mašinska industrija. Tu su neophodna znatna ulaganja, kao i transfer tehnologije i znanja, jer ova dva velika sektora teško možemo da podignemo samo na osnovu sopstvenog kapaciteta. Vrlo je velika razlika da li ćemo i u Austriju izvoziti žito, sirovo i zamrznuto voće i šećer, ili ćemo privući austrijske prerađivače da u Srbiji proizvode ono što će potom izvoziti u region i šire. I srpske kompanije u oblasti građevinarstva su vrlo zainteresovane za austrijsko tržište, ali nam u ovoj oblasti veliki problem još predstavljaju radne dozvole.

Pročitajte još - Stranci hoće sigurne uslove za ulaganje

* Kako se kreće trgovinska razmena Srbije i Austrije?

- U pogledu trgovinske razmene prisutan je trend rasta poslednjih godina. Za Srbiju je značajno da se deficit u trgovinskoj razmeni tokom godina smanjuje, a u poslednje dve godine Srbija se probila u grupu 30 država sa kojima Austrija ima najveću trgovinsku razmenu. U 2018. godini ukupna razmena iznosila je nešto više od milijarde evra, što je porast od 5,44 odsto u odnosu na 2017. godinu, a sam izvoz iz Srbije je porastao za čak 9,85 odsto. Na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Austrija učestvuje sa 2,7 odsto u ukupnom izvozu. Pokrivenost uvoza izvozom u 2018. godini bila je 72,3 odsto. Na osnovu podataka Ministarstva finansija Republike Srbije - Uprave carina, sa Austrijom posluje 4.274 privredna subjekta. Na teritoriji Republike Srbije registrovana su 904 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici državljani Austrije, odnosno pravna lica registrovana u Austriji.

* Od Austrije preuzimamo i model dualnog obrazovanja. Kako ta saradnja napreduje?

- Potpisivanjem Memoranduma o saradnji između Privredne komore Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Saveznog ministarstva za Evropu, integraciju i spoljne poslove Republike Austrije i Privredne komore Austrije, 9. februara 2016. i zvanično je potvrđena podrška Austrije u razvoju elemenata dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju u Republici Srbiji. Kroz projekat PKS i PK Austrije u Trgovačkoj školi u Beogradu je 2017. godine organizovano obrazovanje po dualnom modelu za celu generaciju učenika prvog razreda trogodišnjeg profila trgovac koji učenje kroz rad obavljaju u kompanijama. Obrazovni profil trgovac se do danas proširio na dvadesetak gradova Srbije, gde 40 kompanija učestvuje u školovanju oko 450 učenika. Do sada je dualnim obrazovanjem obuhvaćeno 4.500 učenika, koji se školuju za 33 obrazovna profila, u 80 škola, 52 grada i opština, a koji učenje kroz rad realizuju u oko 600 kompanija.


Nada Knežević, predstavnica PKS u Austriji

Pročitajte još - Stranci žele da ih obučavamo

* Za koje su još obrazovne profile zainteresovane austrijske kompanije?

- U saradnji sa velikim austrijskim špediterskim kompanijama, ali i drugim zainteresovanim kompanijama, izrađen je novi obrazovni profil - tehničar za logistiku i špediciju. Traje četiri godine, a obuka se obavlja u tim kompanijama. Učenici su sa praktičnom nastavom počeli od septembra 2018. godine. Zasada je mesto za ove učenike otvorila Saobraćajno-tehnička škola u Zemunu, a u planu je da se, u skladu sa potrebama privrede, od naredne godine realizuje i u drugim gradovima u Srbiji. U saradnji sa Austrijom za potrebe privrede razvijena su još dva obrazovna profila u oblasti građevinske industrije, i to operater osnovnih građevinskih radova, za koji su spremnost da ga podrže od septembra 2019. godine izrazile kompanije u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Vlasotincu, kao i rukovalac građevinskom mehanizacijom, za kojim su potrebe iskazale kompanije u Beogradu i Vlasotincu.

VAŽNA SU POZITIVNA ISKUSTVA

* Da li se za Srbiju interesuju samo velike austrijske kompanije koje sele proizvodnju?

- Za Srbiju se sve više interesuju i mala i srednja austrijska preduzeća, koja su često i dosta opreznija u ulaganjima, a čine 99,6 odsto austrijske privrede. Promet koji ostvaruju ova preduzeća je prethodne godine iznosio oko 455 milijardi evra. Odluke o investiranju donose se na nivou kompanije, porodično, jer se većina ovih kompanija nalazi u generacijski prenošenom vlasništvu. Zato je vrlo važan njihov lični utisak o Srbiji, političkoj i privrednoj stabilnosti, načinu funkcionisanja institucija i vladavini prava. Pozitivna iskustva koja je neko već imao u pogledu poslovanja u Srbiji takođe su od velikog značaja i mogu biti važnija od ekonomskih pokazatelja, predstavljenih u publikacijama. Iz tog razloga je, po mom mišljenju, neophodno da se medijski, kao i na svaki drugi način, što više predstavljaju dobri primeri iz prakse.