NE, ulje antarktičkog krila svakako nije tajni sastojak nekog magičnog napitka, iako možda tako zvuči. Reč je o vrsti morskih račića iz kojih se dobija ulje bogato esencijalnim masnim kiselinama, korisnim za zdravlje ljudi. Stoga se i mali kril, tačnije ulje dobijeno od vrste Euphausia superba, nalazi u Pravilniku o novoj hrani, čije je korišćenje dozvoljeno u Evropskoj uniji. A odnedavno i kod nas. Tačnije - ako nešto od "nove hrane" nije navedeno u ovom pravilniku - ne sme da se koristi, niti da bude sastojak nekog drugog proizvoda na evropskom i srpskom tržištu.

Nova hrana - čija semenke, noni đus, arganovo ulje... sve više se koriste u ishrani ljudi, kako u EU, tako i u Srbiji. U cilju potpune bezbednosti i zaštite zdravlja potrošača, u promet na tržištu Srbije može se staviti samo nova hrana ili novi sastojak hrane koji je odobren na tržištu EU. To je upravo i regulisano Pravilnikom koji je u Srbiji usvojen u decembru 2018. godine. S obzirom na to da na tržištu Srbije već postoje proizvođači i distributeri ove hrane, oni su dobili prelazni rok da do 31. decembra ove godine svoje poslovanje usklade sa Pravilnikom o novoj hrani, usaglašenim sa EU propisima.

Ovim propisom definisani su uslovi prometa, način kontrole, sledljivost i označavanje nove hrane, kao i svi drugi aspekti važni za zdravlje i bezbednost potrošača.

Pročitajte još - Argan - marokansko tečno zlato iz koštica

Ivan Stanković, profesor na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i član Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA), ističe da će sve više u ishrani biti nove hrane sa aspekta nutritivnih vrednosti i benefita za zdravlje, ali i kao sastojaka tradicionalne hrane.


- Prema Pravilniku o novoj hrani, to je hrana koja se nije u znatnoj meri upotrebljavala u ishrani ljudi unutar Evropske unije pre 15. maja 1997. godine, što je dan kada je stupila na snagu prva regulativa EU o novoj hrani - objašnjava Ivan Stanković. On ističe da nova hrana može da bude: hrana sa novom ili namerno izmenjenom molekulskom strukturom, hrana koja se sastoji ili je proizvedena od biljaka, životinja, mikroorganizama, gljiva ili algi, ili mineralnog porekla, hrana koja je rezultat proizvodnog postupka a koji se nije ranije upotrebljavao za proizvodnju hrane, kao i hrana koja se sastoji od sintetizovanih nanomaterijala. Zatim novi izvori vitamina, minerala i drugih supstanci sa nutritivnim ili fiziološkim efektom, kao i hrana i njeni sastojci koji su se ranije upotrebljavali isključivo u dodacima ishrani (dijetetski suplementi), ako su namenjeni za upotrebu u drugoj hrani. Na tržištu Srbije već postoje proizvodi koji spadaju u grupu nove hrane. - Na našem tržištu imamo čija semenke i ulje, noni sok, šećer izomaltulozu, kao i veći broj sastojaka koji se koriste samo kao dodaci ishrani (dijetetski suplementi) kao što su: L-alanil-L-glutamin, ulje od antarktičkog krila, glukozamin, hondroitin-sulfat,hrom-pikolinat, ulje iz semena korijandera, likopen, trans-rezveratrol, beta-glukan iz kvasca... - navodi profesor Stanković. - Postojeći proizvođači imaju još deset meseci da se prilagode novom Pravilniku. Subjekti u poslovanju hranom imaju rok do 31. decembra 2019. godine da usklade svoje poslovanje sa odredbama Pravilnika o novoj hrani i da dobiju dozvolu Ministarstva zdravlja za puštanje u promet nove hrane. Čistoća i kvalitet nove hrane na tržištu moraju da odgovaraju zahtevima iz specifikacija koje su date u prilogu pravilnika - navodi naš sagovornik.


Na pitanje da li je nova hrana - hrana budućnosti ili, praktično, sistemsko uređivanje tržišta koje već postoji, kao i da li sa pojavom novih vrsta "nove hrane" možemo da očekujemo i izmene ovog podzakonskog akta, profesor Ivan Stanković naglašava da je na prvom mestu bezbednost potrošača. - Upravo zato svaka nova namirnica ili novi sastojak hrane mora da prođe evaluaciju Evropskog tela za bezbednost hrane i da bude odobren u EU u određenim namirnicama i pod određenim uslovima - navodi on. - U našem Pravilniku o novoj hrani preuzeta je Lista nove hrane koja je odobrena u EU i ova lista će se periodično ažurirati. Nova hrana i sastojci nove hrane mogu da se koriste samo u namirnicama u kojima su odobrene i u količini koja nije veća od maksimalno dozvoljene ukoliko postoje ograničenja za njihovu upotrebu. Profesor Stanković ističe da nova hrana, pored toga što mora da bude bezbedna, ne sme svojom predviđenom upotrebom da dovodi potrošača u zabludu, niti da, ukoliko zamenjuje neku namirnicu u ishrani, bude od nje nutritivno inferiornija. - Kada govorimo o opasnosti upotrebe nove hrane, iako u okviru procene rizika EFSA ispituje i alergogenost, može da se javi individualna preosetljivost na neki od sastojaka nove hrane. Na to treba obratiti pažnju kada se počne sa konzumiranjem neke nove namirnice - ističe Stanković. Propisi Srbije o bezbednosti hrane usklađeni su sa regulativom EU iz ove oblasti. Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine predstavlja pravni osnov za prelazak na međunarodno prihvaćen sveobuhvatni pristup bezbednosti hrane "od njive do trpeze" baziran na analizi rizika.

NA ŠTA SE NE PRIMENjUJE Pravilnik o novoj hrani se primenjuje na promet nove hrane na tržištu Republike Srbije. A ne primenjuje se na genetički modifikovanu hranu obuhvaćenu područjem primene propisa kojima se uređuje oblast genetski modifikovane hrane; niti na hranu koja se koristi kao: prehrambeni enzimi, aditivi, arome, pomoćna sredstva (rastvarači za ekstrakciju) koja se koriste u proizvodnji hrane, a koja su uređena posebnim propisima.

USKLAĐIVANjE

Dok se postojeći proizvođači i distributeri prilagođavaju novim podzakonskim aktima, svako preduzeće koje bi sada želelo da pokrene proizvodnju ili uvoz nove hrane moralo bi to da učini u potpunosti u skladu sa ovim Pravilnikom. Kako to izgleda u praksi? - Prilikom prvog stavljanja nove hrane na tržište Srbije, podnosi se zahtev Ministarstvu zdravlja za izdavanje dozvole, koju izdaje ministar, na osnovu mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane - objašnjava Mirjana Veljković iz Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja. - Da bi se nova hrana ili novi sastojak hrane stavio na tržište Srbije, mora biti odobren u EFSA i da se nalazi na Listi EU o odobrenoj novoj hrani. U toku 2019. godine, u prelaznom periodu za primenu Pravilnika, inspekcije Ministarstva zdravlja obavljaju savetodavne kontrole i obilaze proizvođače i distributere nove hrane i daju im instrukcije kako na najbolji način da poslovanje usklade sa Pravilnikom. Nakon 31. decembra 2019. godine nijedna nova hrana koja nema dozvolu Ministarstva zdravlja neće moći da se nađe na tržištu RS. Od 2020. godine sledi i preduzimanje Zakonom propisanih kaznenih mera.

Pročitajte još - Čija seme daje snagu, čuva zdravlje

- Sama zainteresovanost kako malih, tako i najvećih proizvođača hrane pokazuje koliko je bitno regulisati ovu oblast - navodi Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS. - Trendovi i navike se menjaju, a to proizvođači svojom inovativnošću za što zdravijim proizvodima prate kako dijetetskim suplementima, tako i prehrambenim proizvodima. Ministarstvo ima krucijalnu ulogu da zaštiti potrošače i pomogne proizvođačima da pravilno u promet stavljaju novu hranu. Na primer, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje, kao novi sastojak hrane nalazi se u zamenama za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti ili u aromatizovanim pićima i slično, dok ulje antarktičkog krila, dobijeno od vrste Euphausia superba, može se kao novi sastojak hrane koristiti u žitnim pločicama, dodacima u ishrani. Na tržište Republike Srbije može da se plasira samo nova hrana koju je kao takvu odobrila za stavljanje na tržište Evropske unije Komisija EU. Tačna lista odobrene nove hrane može da se pronađe u prilogu koji predstavlja sastavni deo novog Pravilnika.


DEKLARISANjE

Pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje, deklarisanje nove hrane sadrži i dodatne podatke u vezi sa označavanjem, posebno u odnosu na opis hrane, njena svojstva, poreklo, sastav ili uslove predviđene upotrebe, kako bi se obezbedilo potpuno informisanje potrošača o prirodi i bezbednosti nove hrane, naročito kada je reč o osetljivoj populaciji stanovništva. Prilikom prvog stavljanja nove hrane na tržište Republike Srbije, privrednik podnosi zahtev Ministarstvu za izdavanje dozvole, u skladu sa zakonom.

ŠTA NE SME Da bi se nova hrana plasirala na tržište u Srbiji, ona ne sme da, na osnovu raspoloživih naučnih dokaza, predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Takođe, ne sme svojom predviđenom upotrebom da dovodi potrošača u zabludu, naročito ako je treba da zameni drugu hranu i kada je njena nutritivna vrednost značajno promenjena. Ne sme ni da se razlikuje od hrane koju bi, po svojoj nameni, trebalo da zameni u meri u kojoj bi uobičajena upotreba u nutritivnom smislu bila nepovoljna za potrošača.

Dozvolu za stavljanje nove hrane prvi put na tržište Republike Srbije izdaje ministar zdravlja, na osnovu prethodno pribavljenog naučnog mišljenja Stručnog saveta, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. U prilogu Pravilnika o novoj hrani navedeno je koja je to nova hrana ili sastojak nove hrane odobren kao takav, poput, na primer ulje iz semenki biljke čija, i semenke biljke čija. Navedeni su i uslovi pod kojima se ta nova hrana ili novi sastojak hrane može koristiti, odnosno u kojoj kategoriji hrane je odobrena njena upotreba i u kojim maksimalno dozvoljenim količinama, kao i dodatni posebni zahtevi za označavanje takvih proizvoda. - Prilikom označavanja hrane za čiju kategoriju je odobreno korišćenje nove hrane ili sastojka nove hrane, poput pekarskih proizvoda, pečenih proizvoda, raznih žita za doručak, mešavine voća, orašastih plodova i semenki, voćnih namaza, jogurta... navodi se "ulje od semenki biljke čija (Salvia hispanica)" i "Pakovane semenke biljke čija (Salvia hispanica)" - objašnjava Mirjana Veljković i dodaje da je potrebno i dodatno označiti kako bi se potrošač obavestio da maksimalni dnevni unos iznosi 15 grama.

KAKO IZGLEDA ZAHTEV

Zahtev za izdavanje odobrenja za stavljanje nove hrane na tržište mora da sadrži sledeće elemente: * naziv i adresu subjekta u poslovanju koji novu hranu stavlja na tržište, a ima sedište u Srbiji; * podatke koji označavaju hranu na srpskom jeziku (naziv i opis nove hrane, popis sastojaka, količina određenih sastojaka, neto količina ili količina punjenja, rok trajanja, uslovi čuvanja i upotrebe) - deklaracija na srpskom jeziku; * zemlju porekla;

* nameravanu upotrebu nove hrane;

* udeo nepoželjnih materija za ishranu;

* uticaj na metabolizam čoveka;

* izjavu kojoj konvencionalnoj hrani nova hrana odgovara;

* popis zemalja u kojima je ta hrana odobrena.

Uz pismeni zahtev za izdavanje dozvole za stavljanje nove hrane na tržište Republike Srbije, prilaže se i dokaz o uplati republičke administrativne takse za podnošenje zahteva i izdavanje dozvole.

TRENUTNA SITUACIJA

Privrednici koji već posluju sa novom hranom, koju su na tržište Srbije stavili pre donošenja Pravilnika, imaju rok od godinu dana da podnesu zahtev Ministarstvu zdravlja za dobijanje dozvole za stavljanje nove hrane na tržište RS, a koja je kao takva odobrena u EFSA i nalazi se na listi EU o odobrenoj novoj hrani. Sadržaj zahteva za dobijanje dozvole dat je u članu 7. Pravilnika, a obrazac zahteva će biti i na sajtu Ministarstva. Privrednici koji žele da prvi put stave novu hranu ili sastojak nove hrane na tržište RS postupaju u skladu sa Pravilnikom.