PRIVREDNICI ne govore jezikom trgovinskih barijera i sankcija, već jezikom nove ekonomije - digitalnim dijalogom. Ova rečenica, koju je izrekao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, na prvom održanom samitu "Digitalni dijalog Srbije i Rusije", upriličenom u januaru prilikom posete predsednika Rusije Vladimira Putina, prikazuje suštinu atmosfere u kojoj je održan ovaj privredni skup.

PROČITAJTE JOŠ - Srpska guma u - suficitu

Inovativne kompanije su deo svetske globalne ekonomije, a ona ne poznaje granice. Veliko rusko tržište pojedine ovdašnje kompanije već su uspešno osvojile. Neki privrednici na ovom skupu tražili su firme-partnere koje bi im pomogle da lakše kroče na ovo ogromno tržište sa kojim Srbija, između ostalog, ima i sporazum o slobodnoj trgovini. Pojedini su pak došli da vide i čuju novosti o novim trendovima u IT oblasti, robotici, automatizaciji...

PROČITAJTE JOŠ - I privrednici vole "dinu"

I premijerka Ana Brnabić prisustvovala je ovom specifičnom privrednom skupu napominjući da Srbija ima jedinstven potencijal da postane odličan hab za ruske visokotehnološke kompanije, upravo zahvaljujući "izvanrednim kadrovskim potencijalima i bescarinskom izvozu, kako u Rusku Federaciju, tako i u zemlje Evropske unije".

PROČITAJTE JOŠ - Privredna komora Srbije: 6.000 evra za najbolja inovativna rešenja

Brnabićeva je, najavljujući potpisivanje brojnih sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije, pozvala predstavnike najboljih visokotehnoloških kompanija Rusije da razmisle o tome da svoje kancelarije i pre svega razvojne centre otvore upravo u Srbiji, dajući garanciju da će im Vlada Srbije uvek biti pouzdan i iskren partner i uvek tu da ih podrži u svim njihovim inicijativama.


Među privrednicima koji su učestvovali na "Prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije", bilo je i onih koji uveliko sarađuju sa ruskim kompanijama. Jedna od njih je HARDER digital SOVA iz Niša.

OSNIVAČI IZ RUSIJE Prema podacima Agencije za privredne registre na teritoriji Republike Srbije registrovan je 851 aktivni privredni subjekat čiji su većinski vlasnici državljani Ruske Federacije, odnosno pravna lica registrovana u Ruskoj Federaciji. Najveći broj privrednih subjekata registrovan je u sledećim delatnostima: stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; prerađivačka industrija; građevinarstvo; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; informisanje i komunikacije.

- Naša kompanija je hi-tech firma u oblasti optoelektronskih tehnologija. U našu optoelektronsku grupaciju, koja na svetskom tržištu spada među top 10 u svojoj oblasti, uključene su još četiri firme - ističe Branislav Brindić, generalni direktor kompanije HARDER digital SOVA. - Mi već sarađujemo sa ruskim firmama. Kompletna optoelektronska tehnologija koju naša grupacija razvija je u domenu namenskih i civilnih aplikacija. U poslednjem periodu dominiraju civilne aplikacije, gde se praktično u uslovima slabe vidljivosti projektuju optoelektronski sistemi koji mogu da vide kroz noć, kroz maglu i otežane uslove vidljivosti.

Brindić ističe da je ova oblast izuzetno atraktivna, jer uslovi gledanja noću u bilo kojim vremenskim uslovima predstavljaju stvar od strateškog značaja.

- Trenutno, naša grupacija razvija kompletno ove sisteme, od nivoa elemenata, komponenata, pa sve do integrisanih optoelektronskih sistema - naglašava Brindić.

On smatra da je prostor za saradnju sa firmama iz Rusije prilično veliki.

- Uz firme sa kojima već sarađujemo, očekujemo u narednom periodu znatno veću saradnju. Već sada smo sa ruskim firmama u dobrim projektima kada je reč o izradi vakuumske opreme, koja se proizvodi u našoj kompaniji.

Na pitanje da li je partnerstvo sa ruskim firmama nužan uslov za ulaz na rusko tržište, odnosno da li su ovdašnje kompanije suviše male za samostalan nastup na tolikom tržištu, Brindić navodi:

- Optoelektronske tehnologije za gledanje u uslovima slabe vidljivosti su vrlo specifične i vrlo ih mali broj firmi u svetu razvija. Zato je pozicija naše grupacije, koja razvija ove tehnologije, nije limitirana, u smislu da li je rusko tržište suviše veliko ili nije. Mi radimo vrhunske tehnologije i sigurni smo da imamo mesta i na ruskom tržištu - zaključuje Branislav Brindić.

Direktor kompanije "Saga" Nebojša Bjelotomić ističe značaj dvosmerne saradnje srpskih i ruskih kompanija.

- Ovde nije reč samo o interesu ovdašnjih kompanija na ruskom tržištu. To je dvosmerno. Naše tržište je u razvoju i prepoznaje potrebe za novim tehnologijama. Rusko tržište, kao veliko je u nekim segmentima ispred našeg i to su upravo te tehnologije koje mogu da budu interesantne za naše tržište - objašnjava Bjelotomić. - Nije to samo nastup na stranom tržištu veličine ruskog, već i neko partnerstvo sa ruskim firmama zbog tehnologije koju možemo ovde da primenimo. Mi smo u suštini sistem integrator koji radi i svoj razvoj ali radi i integraciju drugih tehnologija koje nisu iz domena naše ekspertize.

O kakvim tehnologijama je reč?

- Konkretno, rusko tržište je veoma napredno po pitanju sekjuritija i tu smo našli neki interes među kompanijama koje su u ovoj delegaciji - navodi Nebojša Bjelotomić. - Isto tako, ruska akademska sredina je jako napredna po pitanju veštačke inteligencije i automatizacije, što je opet naša ekspertiza, ali uvek je zanimljivo izmeriti gde smo, šta radimo i kako radimo. Tako da su te dve oblasti - sekjuriti i veštačka inteligencija, one u kojima bismo hteli da ostvarimo saradnju sa ruskim firmama. Dobru tehnologiju možemo da implementiramo u rešenja kod korisnika kod kojih smo prisutni na ruskom tržištu.

Direktor "Sage" ističe da rusko tržište jeste veliko za srpske firme.

- I Moskva je za nas veliko tržište, a za prisustvo na ruskom tržištu neophodna je zahtevna logistika. Ja saradnju vidim kao neko partnerstvo s ruskom kompanijom koja već ima svoj logistički sistem i prisustvo, a da mi budemo tehnološki partner koji će plasirati određenu platformu kroz njihove postojeće kanale.


Na "Prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije" učestvovao je i Dušan Milićević, generalni menadžer Comtrade System Integration.

- "Komtrejd" je globalna kompanija, jedna od najvećih iz regiona, koja je već prisutna širom sveta, na tri kontinenta - navodi Milićević. - Na ovakvim skupovima, poput "Prvog digitalnog dijaloga Srbije i Rusije", predstavljamo naša znanja i veštine na globalnom nivou. Takođe, veoma nas zanima da vidimo šta nude naše kolege iz konkurentskih oblasti. Ne treba zaboraviti da su IT kompanije u Rusiji veoma aktuelne i da su u nekim oblastima postale globalni lideri. Važna nam je razmena znanja i iskustva.

Na pitanje da li kompanija na čijem je čelu može da se meri sa ruskim kompanijama na globalnom nivou, Milićević kaže:

- U pojedinim segmentima - apsolutno može, i tu smo konkurentni sa velikim ruskim kompanijama.

Osnivač prvog srpskog akceleratora u SAD Vuk Živković kaže da je za domaću industriju bitno da se umrežava sa svima.

- Intelekt se mora širiti, jer se na taj način "kupe" iskustva sa drugih tržišta koja će poslužiti da se kompanije pojave i na nekim trećim tržištima - istakao je Živković. - Nama će saradnja s Rusijom doneti samo pozitivne stvari, uz njih ćemo postati iskusniji, jer oni imaju kompanije vredne nekoliko milijardi dolara. Međutim, i u Srbiji je u povoju dosta startap kompanija, koje će narednih godina izaći iz Srbije i izvesti svoje softvere na veća tržišta, kao što je američko.

Predstavnici ruskih digitalnih kompanija koji su u okviru posete predsednika Rusije Vladimira Putina učestvovali na "Prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije", upriličenom u Beogradu, kažu da su srpske digitalne kompanije na visokom nivou i da Srbija s takvim kompanijama ima sigurnu budućnost.

Osnivač ruske kompanije "Robo" Pavel Frolov primetio je da su srpske IT kompanije dobro razvijene, te da od ovog susreta očekuje da pronađe kompaniju iz Srbije s kojom će sarađivati.

- Digitalne kompanije u Srbiji su na visokom nivou, ali u oblasti obrazovanja postoji mnogo toga što se može uraditi i hteli bismo da sarađujemo u toj oblasti - rekao je Frolov.

On je pojasnio da kompanija "Robo" obučava decu od pet do 15 godina kreativnom programiranju, mikroelektronici i šemotehnici, kao i robotehnici, internetu, pametnim kućama, 3D štampanju...

- Smatramo da dobar sistem obrazovanja priprema inženjere budućnosti koji će moći samostalno da projektuju i proizvedu gotov proizvod, isprogramiraju ga i implementiraju u konkrentom procesu - rekao je Frolov. - Ako sistem obrazovanja u Srbiji bude na odgovarajućem nivou, Srbija može biti sigurna da će imati sigurnu budućnost. Kompanija "Robo" je spremna da vam pomogne.

Savetnik direktora "Mosttrans projekta" Akopov Hintarjan izjavio je da njihov institut pravi "pametne" gradove, a da će u Beogradu predstaviti projekte koje već godinama razvijaju u Moskvi.

- Poslednjih osam godina radimo u oblasti digitalizacije, u Moskvi smo obavili veliki kompleks radova u toj oblasti. UN proglasile su Moskvu gradom broj jedan u oblasti digitalizacije, a s ponosom mogu da kažem da dobar deo tih zasluga pripada i nama - rekao je Hintarjan.

U Beogradu su, kaže, predstavili "kartu predsednika" koja predstavlja digitalnu kartu celog grada na kojoj se vide svi saobraćajni znaci i putne oznake, a takav model, objašnjava, omogućava ne samo "automatizaciju saobraćaja" u gradu, već i povećanju mobilnosti.

- Bićemo veoma srećni da radimo s bratskom Srbijom i sa zadovoljstvom ćemo prezentovati naša rešenja Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i ostalim gradovima koje pozivamo da dođu kod nas i vide kako mi to radimo, a mi smo spremni da sve to izvezemo u Srbiju - naveo je Hintarjan.

Prvi digitalni dijalog Srbije i Rusije okupio je preko 60 vodećih srpskih i ruskih tehnoloških kompanija. Na centralnom panelu i više tematskih okruglih stolova diskutovalo se o temama kao što su finansiranje inovacija, razvoj inovacione infrastrukture, inovaciona rešenja i nove tehnologije u oblasti veštačke inteligencije, poljoprivrede, kritične infrastrukture i energetike, finansija, obrazovanja, kreativne industrije i "pametnih gradova".

Pored vodećih privatnih ruskih kompanija iz oblasti inovacija i digitalizacije, u Digitalnom dijalogu su učestvovali i predstavnici ključnih ruskih državnih institucija za razvoj inovacija i inovacione infrastrukture, Agencija za strateške investicije Ruske Federacije (ASI) i Ruska venčurna kompanija (RVK).

VEZA DVEJU DRŽAVA

U železničku infrastrukturu u Srbiji u narednom periodu biće uloženo 230 miliona evra. Ovo je samo jedan od više od 20 memoranduma, ugovora, protokola o budućoj saradnji, koji su potpisani ovog januara, prilikom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

Većina potpisanih dokumenata odnosi se na ekonomske odnose dveju zemalja u oblasti saobraćaja, energetike, informacionih tehnologija, obrazovanja, socijalne zaštite...

Direktor "Infrastruktura železnice Srbije" Miroljub Jevtić i prvi čovek "RŽD internešnla" Sergej Pavlov potpisali su tom prilikom komercijalni ugovor za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji železničke infrastrukture vredan pomenutih 230 miliona evra.

Tri četvrtine troškova finansira se iz novog ruskog kredita, a četvrtina iz srpskog budžeta. Predviđeni su projektovanje i izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji, što će koštati 127,4 miliona evra. Za radove na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na deonici Stara Pazova - Novi Sad namenjeno je 91,9 miliona evra. Preostalih 10,7 miliona evra opredeljeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Beograd - Bar, za deonicu od Valjeva do Vrbnice, ukupne dužine 210 kilometara.

Potpisan je i memorandum u oblasti energetike. Reč je o saradnji u oblasti gasne privrede za realizaciju zajedničkih projekata u oblasti razvoja prizvodno-distributivne infrastrukture cevovodnog gasa.

Prema zvaničnoj statistici, Srbija u Rusiju izvozi najviše poljoprivrednih prozvoda, istovremeno uvozeći iz ove zemlje naftu, gas, ugalj... Decenijama su ruski energenti osnov energetske sigurnosti Srbije, te upravo energetika predstavlja osnov saradnje Srbije i Rusije.

Potpisano je i investiciono rešenje za modernizaciju podzemnog skladišta "Banatski Dvor" i širenje kapaciteta; saradnja između PAO "Silovije mašini" i "Elektroprivrede" o rekonstrukciji hidroelektrane "Đerdap 2". Potom memorandum o razumevanju za realizaciju projekta kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u Srbiji, koji podrazumeva izgradnju elektrana koje će prizvoditi struju, ali će takođe građane i privredu snabdevati toplotom.

TRGOVINSKA SARADNjA

Plasman srpskih proizvoda u Rusku Federaciju iz razloga jedinstvenog, preferencijalnog trgovinskog sporazuma i bescarinskog izvoza na tržište od oko 140 miliona stanovnika karakteriše startna, konkurentna, cenovna prednost u odnosu na druge, uvozne proizvode, ukazuju u PKS.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna godišnja spoljnotrgovinska razmena u robi sa Ruskom Federacijom iznosila je 2,6 milijardi dolara u 2017. godini. Za prvih deset meseci 2018. godine, razmena sa Rusijom premašila je 2,3 milijarde dolara.

Ruska Federacija je značajan izvoznik sirovih materija, mineralnih goriva i maziva. Ruska Federacija izvozi skoro četiri milijarde dolara sirovih materija u Kinu, što je logično, s obzirom na tesnu ekonomsku povezanost i saradnju dveju privreda.

Hemijski proizvodi beleže uvoz od preko 27 milijardi dolara, najznačajniji uvozni proizvodi u ovom sektoru koji beleži deficite su medikamenti i razni farmaceutski proizvodi, sapuni i kozmetika. Izvoz životinjskih ulja i masti iz Srbije u Rusku Federaciju interesantan je jer se Rusija javlja kao vodeći izvoznik ovih proizvoda u države poput Turske, Belorusije, Kazahstana, koje sve predstavljaju potencijalno dobra tržišta za srpske proizvode. Srpska privreda ima potencijal za izvoz propratnog programa građevinskog materijala u Rusku Federaciju poput podnih obloga, prozora i vrata. Potencijal postoji i u poljoprivredi posebno u izvozu voća, prehrambenoj industriji i izvozu stočne hrane.