RAT u jevrejskoj zajednici otišao je toliko daleko da zavađene strane u njega pokušavaju da umešaju i državu i međunarodnu zajednicu. Kako "Novosti" saznaju, sukob i nezadovoljstvo dela zajednice jedna su od tema sastanka predstavnika Evropske komisije i ministarstava, 24. oktobra, u Beogradu.

PROČITAJTE JOŠ - Jevreji ostali bez sinagoge

Jedna od dve struje besna je jer Ministarstvo pravde ne želi da upiše njihove predstavnike kao rukovodioce Jevrejske opštine Beograd dok se ne završi sudski spor, a žalili su se i na primenu Zakona o sprečavanju posledica Holokausta i rad Agencije za restituciju. Mnoge je ovo nezadovoljstvo iznenadilo, budući da je po tom zakonu jevrejskim opštinama do sada vraćena imovina Jevreja nastradalih u Holokaustu, bez živih naslednika, vredna više od 19 miliona evra, i iz budžeta im je isplaćeno 2,85 miliona evra. Ukupna procena imovine koja će biti vraćena, plus iznos koji će Srbija dati Savezu jevrejskih opština na ime finansijske podrške, premašuje 65 miliona evra.

- Od donošenja zakona stalno osećamo pritisak, pa ako znamo da u novembru, u Beogradu, treba da se održi veliki međunarodni sastanak, na kom se očekuju i pismene pohvale Srbiji upravo zbog ovog zakona, utisak je da neko želi da obezvredi naš trud. Ne možemo nečije privatne, lukrativne i korupcionaške interese da podredimo državi i snizimo standarde koje Srbija ima - kaže, za "Novosti", Strahinja Sekulić, direktor Agencije.

VREDNE NEKRETNINE OČEKUJE se da će jevrejskim opštinama po Zakonu o otklanjanju posledica Holokausta ukupno biti vraćene nekretnine vredne 15 miliona evra, plus finansijska podrška do 2041. od 20,9 miliona evra. Po Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, do sada su vraćene nepokretnosti u vrednosti 7,685 miliona evra.

On dodaje da je teško raditi u atmosferi kada postoji stalni pritisak u konkretnim predmetima. Agencija je u obavezi da vrši pažljive provere kada odlučuje o vraćanju imovine.

- Pažljivo postupanje po pravilu izaziva histeričnu reakciju - kaže Sekulić. - Tendencija je da Srbiju okrive za sve probleme koje imaju u jevrejskoj zajednici. Ali država ne želi da odlučuje ko će biti predsednik pojedine opštine ili celog saveza, pa je bes protiv takvog stava neosnovan.

Sekulić kaže da je naša zemlja zbog svog stava dobila pozitivne komentare od međunarodnih institucija, kao što je sve pohvale dobio i zakon o vraćanju imovine koja je pripadala žrtvama Holokausta bez naslednika, a koji jedini imamo u Evropi.

U pismu Agencije Evropskoj komisiji navodi se da je Upravnom odboru Agencije do sada upućena samo jedna pritužba, iz Jevrejske opštine Subotica (čiji je član predsednik Saveza jevrejskih opština Robert Sabadoš). Dodaje se i da JO Subotica preko svojih advokata uporno vrši pritisak da se njeni predmeti rešavaju prioritetno.

Takođe se navodi da se zbog sukoba u Jevrejskoj opštini Beograd, u više od 250 predmeta za vraćanje imovine, koje je podnela ta opština, otežano postupa. Ne zakazuju se javne rasprave, već samo Agencija službenim putem pribavlja dokaze.