Sastanci na visokom nivou i niz događaja u narednih nekoliko sedmica, od parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, u nedelju 6. oktobra, do sednice Saveta bezbednosti UN, poslednjeg dana ovog meseca, mogli bi u značajnoj meri da utiču na dalji tok rešavanja kosovskog poroblema.

Počev od današnjeg samita Višegradske grupe, na kojoj su članice te regionalne inicijative najavile snažnu podršku Srbiji u Briselu, "u svakom mogućem smislu", kako je rekao češki predsednik Miloš Zeman, a predsednik Vučić ih pozvao da poziciju Srbije sagledavaju iz drugačijeg ugla, van uobičajenih procedura i pravila, uz pokušaje da se pronađu neka rešenja koja bi bila politički dalekosežnija i značajnija za budućnost.

PROČITAJTE JOŠ - Vučić: Kažite nam, možemo li u EU 2025. ili ne; Sa Zemanom o promeni stava o Kosovu

Vučić je, naime, podsetio na tom skupu da je Beograd na početku evropskih integracija, kao jedan od uslova imao pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, ali da više nismo sigurni šta to podrazumeva - da li međusobno neometenje pri ulasku u određene organizacije, pošto pojedine članice EU, kao i SAD, traže od Srbije priznanje Kosova, što, ističe, nije bio uslov na početku pregovora, u okviru poglavlja 35.

Prvo na agendi pitanje tiče se, dakle, nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Deo odgovora na to daće ishod predstojećih izbora na Kosovu i Metohiji, koji će se održati u nedelju, jer će se posle njih znati ko će formirati vladu u Prištini, od koje i Beograd i međunarodna zajednica očekuju da ukine takse na srpsku robu, što je prepreka nastavku dijaloga.

Kraj izbora se čeka i kako bi u naredna dva meseca mogao da usledi novi samit zemalja Zapadnog Balkana na temu Kosova, koji iniciraju Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.


U susret tom događaju ide na neki način i dvodnevni skup u Novom Sadu 9. i 10. oktobra, na koji bi trebalo da dođu premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama.

Reč je o izuzetno značajnom susretu koji je inicirao predsednik Srbije tokom boravka u Njujorku, pozivajući na uklanjanje ekonomskih barijera i na saradnju u regionu kome je, kako je rekao, potreban mir, napredak i stabilonost.

Poruka predsednika Vučića je da je prvi korak dogovor tri zemlje, a cilj da se povuku i drugi u regionu, te da bi za Srbiju bilo važno da tu bude i Priština, ide upravo u tom pravcu.

O resenju za KiM i odnosima, i budućnosti regiona sigurno će biti reči i tokom posete premijera Rusije, Dmitrija Medvedeva,koji u Beograd dolazi u dvodnevnu posetu 19. oktobra povodom obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda i Srbije u Drugom svetskom ratu.

Za Srbiju je na političkom kalendaru značajan i poslednji dan oktobra koji je i poslednji radni dan starog saziva EP i drugih ključnih institucija EU, a njihove poslove preuzimaju novi ljudi, uključujući i novog šefa evropske diplomatije Žosep Borela.

Borel, sem toga što je Španac i što njegova zemlja nije priznala nezavisnost Kosova, pa bi mogao imati, ako ne naklonost, a ono razumevanje za stav Srbije, odlučivaće u nekoj meri i o predlogu Nemačke i Francuske o mogućem specijalnom izvestiocu za dijalog Beograda i Prištine.


Kraj meseca obeležiće redovna sednica Saveta bezbednošti UN, na kojoj će biti razmatrana situacija na Kosovu i Metohiji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je Južna Afrika ovog meseca predsedavajuća SB UN i da je za 31. oktobar zakazala redovnu sednicu SB o KiM na kojoj će se r raspravljati o najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN o KiM.

Na toj sednici se ne donose nikakve odluke, ali to je prilika da se ponovo ukaže na stanje i položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, pozove na zaštitu naših interesa i iskoriste mogući susreti za traženje podrške.

To i jeste suština politike i izuzetno živih diplomatskih aktivnosti koje poslednjih meseci, kada se pojačava pritisak na Srbiju, intenzivno vodi predsednik Vučić i državni vrh Srbije.