Inicijativa srpskog predsednika Aleksandra Vučića o ukidanju trgovinskih barijera između Srbije, Albanije i Severne Makedonije dobija pozitivne kritike ekonomista i privrednika, ali su politika i politički analitičari, za sada, uzdržaniji, piše danas Dojče vele (DW). Za razliku od privrednika koji se nadaju da će dublja saradnja dovesti do povećanog privrednog rasta u regionu, za političke analitičare sporne su i motivacija, ali i arhitektura inicijative koju su regionalni mediji već nazvali "mini Šengen".

Pročitajte još: JAČI U "MINI-ŠENGENU": Amerikanci i Nemci podržali ideju Vučića

"Albanija i Kosovo neće podržati tu inicijativu, a siguran sam da i Severna Makedonija neće prihvatiti parcijalne inicijative", rekao je za DW Naim Rašiti, direktor Balkanske istraživačke grupe iz Prištine.

"Samo punopravne inicijative koje uključuju sve zemlje mogu dobiti podršku, a ne one koje podrivaju suverenitet nekih od njih", dodao je.

DW podseća da slične ili iste inicijative Vučić predlaže još od 2015. godine, a nešto kasnije mu se u planovima priključio i uskoro bivši komesar EU za proširenje Johanes Han.

Pročitajte još: PRIŠTINA UVELA "LISTE NEPOŽELjNIH": Rampa uz prećutnu saglasnost

Prema izjavama koje je davao u Njujorku prošle nedelje, Vučićeva ideja je da mini-balkanska grupacija nastupa slično Višegradskoj grupi.

"Važno je da zemlje regiona razumeju da imaju koristi od toga, da naši ljudi razumeju da istupamo kao blok, jer ćemo tako biti mnogo više poštovani u Evropi", rekao je Vučić prošle nedelje.

DW prenosi i ocene srpskih zvaničnika da je poenta u tome da se prostor Zapadnog Balkana uredi kao zajedničko tržište i jedinstvena investiciona destinacija, sa harmonizovanim propisima i pojednostavljenim procedurama.

Ideju su podržali i privredbnici u Skoplju. Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je rekao da bi je "trebalo realizovati odmah, u bilo kojem formatu, bilo kad i bilo gde", dok je bivši makedonski ministar za finansije i guverner Narodne banke Petar Gošev, ukazao da bi "ubrzavanje protoka robe, smanjenje troškova i uklanjanje prepreka koristilo boljem ekonomskom razvoju regiona".

Kosovski analitičar Rašiti međutim ne deli mišljenje privrednika. On je za DW naveo da posle raspada bivše Jugoslavije nijedna vlada u regionu nije htela da se upliće u regionalne inicijative koje podsećaju na staru federaciju.

Depositphotos


On je ocenio da ima više razloga zbog kojih Srbija insistira na regionalnoj saradnji."Da bi dominirala na tržištu i u politici, da bi smanjila razlike i političke sporove i da bi izbegla da rešava nerešene bilateralne sporove, kao i saradnju sa Kosovom", rekao je,

I dosadašnje regionalne inicijative koje su uspele da zažive nisu pokazale neke naročite rezultate. Jedino CEFTA može da se izdvoji kao delimično uspešna, ali ni ona nikada nije kompletno prihvaćena od svih zemalja regiona.

Centralno evropski dogovor o slobodnoj trgovini koji je na snazi već više od 30 godina, sada obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Kosovo, Moldaviju i Severnu Makedoniju.

Na samitu u Trstu 2017, EU je preko komesara za proširenje Johanesa Hana pokušala da dâ novi podsticaj tom dogovoru nadajući se da će to podstaći trgovinu i ekonomsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana i postati osnov za formiranje regionalne ekonomske zone. Do danas od toga nema ništa, a zemlje se i dalje sapliću na političkim problemima. Poslednji takav slučaj je bio Samit EU i Zapadnog Balkana u poljskom Poznanju kada je Srbija odbila inicijativu za međusobno priznavanje diploma, navodi DW.

Rašiti kaže da bi u regionu "fokus trebalo staviti na rešavanje bilateralnih sporova".
Depositphotos


"Severna Makedonija i Grčka su najbolji primer za to. Tek kad se rešio bilateralni spor, sve ostale agende su glatko usledile. Srbija gura regionalnu saradnju da bi izbegla 'suočavanje sa slonom u sobi', a to je rešavanje pitanja Kosova", rekao je Rašiti za DW.

Aleksandar Vučić će svoju ideju predstaviti premijerima Albanije Ediju Rami i Severne Makedonije Zoranu Zaevu 9. i 10. oktobra u Novom Sadu. Slučajno, taj balkanski mini-samit održava se tačno pet meseci nakon što je upravo predsednik Srbije, 9. maja ove godine, a posle sastanka sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, prokomentarisao ideju "malog Šengena" između Tirane i Prištine kao "sumanitu priču", navodi DW.

Vlasti u Severnoj Makedoniji za sada su uzdržane. Makedonski vicepremijer zadužen za evropske integracije Bujar Osmani za DW je rekao da će Skoplje svoj stav po tim pitanjima graditi u dogovoru sa Vašingtonom i Briselom. "Mi smo na korak do početka pregovora sa EU, a de fakto ;smo članica NATO, pa bi zato za takve inicijative trebalo konsultovati Vašington i Brisel", rekao je.


DW navodi da su u Albaniji su pojedini političari oštro kritikovali Vučićevu ideju. Bivši poslanik Socijalističke partije premijera Rame i lider političkog pokreta Rešenje Kočo Kokedima ocenio je da bi inicijativa mogla da ima pogubne posledice po albansku ekonomiju i poljoprivredu i zatražio od Rame da je odbije.


Umesto parcijalnih rešenja koja obuhvataju samo određeni broj zemalja, prištinski analitičar Rašiti predlaže da zemlje regiona dogovore punu povezanost, slobodnu kretnju robe i ljudi, odstranjivanje svih barijera za slobodnu komunikaciju, priznavanje diploma i profesija itd.

"Ali to nije moguće zato što još uvek postoje ograničenja i kontrolisane granice. A između nekih zemalja, kao što su npr Kosovo i BiH, postoji i vizni režim", dodao je Rašiti.