U SRBIJI je registrovano 113 partija, a predstavnika u republičkim, gradskim i opštinskim parlamentima ima tek njih tridesetak. Prema podacima sa sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čak 72 stranke zastupaju prava manjina.

Broj političkih organizacija verovatno će biti prepolovljen kada zaživi novi zakon o političkim strankama koji treba da bude usvojen do kraja godine. On, naime, predviđa da će političke organizacije koje ne učestvuju na izborima tokom osam godina, ne biraju rukovodstvo na vreme, ili se predstavnici ne sastaju prema pravilima utvrđenih statutom, biti brisane iz registra.

Naime, na spisku stranaka i dalje, na primer, "žive" Ujedinjeni regioni Srbije, čiji je lider Mlađan Dinkić godinama u političkoj penziji u našoj zemlji. Na telefone najmanje desetak partija sa spiska niko se ne javlja, a na adresama koje su naveli odavno ih nema. Prema važećim rešenjima, stranka se briše iz registra tek ako u Ministarstvo državne uprave pošalje rešenje o gašenju.

Novine u zakonu odnose se i na manjinske partije, te se predviđa da naziv stranke nacionalne manjine mora da sadrži jasnu odrednicu naroda čije interese predstavlja. U javnosti se, pogotovo kada se bliže izbori, često vodi polemika da li stranke zaista i zastupaju ove narode, ili je "briga" za manjine samo paravan za registrovanje pod lakšim uslovima i ulazak u parlament bez cenzusa, već pravilom prirodnog praga.

PROČITAJTE JOŠ - Brišu partiju ako osam godina neće na izbore

U našoj zemlji postoji čak sedam stranaka koje zastupaju Ruse (po poslednjem popisu u našoj zemlji ih ima 3.247), dve koje se bore za prava Grka (725 ih živi ovde) i po nekoliko "predstavnika" Bugara, Vlaha, Albanaca, Mađara, Bunjevaca, Crnogoraca, Goranaca... Tu su i republikanci, zeleni, monarhisti...


IZ ZATVORA

ZANIMLjIVO je da predsednik partije "Dinara-Drina-Dunav" Tomislav Bokan stranku vodio iz kućnog pritvora u Novom Sadu na koji je osuđen zbog trgovine uticajem. On je najavio da će naredne godine učestvovati na izborima.