Tradicionalni Bledski strateški forum (BSF) 14. po redu, koji je ove godine posvećen stbilnosti u regionu, održivom razvoju i ekonomskom napretku. Na panelu ministara spoljnih poslova na Strateškom forumu na Bledu učestvuju govorili su ministri zemalja članica EU i kandidata za priključenje Uniji.

CRNADAK: ZNA LI EU DA JE KOMPLETNA TEK NAKON INTEGRACIJE ZAPADNOG BALKANA

Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak izjavio je danas da je najvažnije da zemlje Zapadnog Balkana dobiju odgovor na pitanje da li Evropska unija razume da evropska ideja može da bude kompletna tek kada ceo Zapadni Balkan uđe u EU.

Možemo, kaže, da se zapitamo - ako svi mi na Zapadnom Balkanu ispunimo sve uslove, da li ćemo biti članica za nekoliko godina.

PROČITAJTE JOŠ - DAČIĆ NA BLEDU: Mi na Zapadnom Balkanu uskoro ćemo da izumremo čekajući na EU

"Ja nisam siguran", rekao je Crnadak na ministarskom panelu o Zapadnom Balkanu na Bledskom strateškom forumu.

On je istakao da je sada pravo vreme da se razume da smo na raskrsnici i EU mora da insistira na bržem napretku ka samoj Uniji.

Kao jedan od negativnih primera iz BiH, naveo je da ta zemlja nema tužioca za korupciju, što, između ostalog, dovodi do toga da građani gube povrenje u insitucije, u pravdu.

PROČITAJTE JOŠ - REGIONALNA STABILNOST U FOKUSU: Počeo Bledski strateški forum

"Hajde vise da insistiramo na vrednostima, standardima koje nosi EU. Istovremeno, moramo da vidimo spremnost EU da nas primi brže. Ne znam da li je to moguće, ali mislim da je pravi trenutak da dobijemo odgovor na to pitanje", rekao je Crnadak.

Kazao je da ne vidi zašto bismo čekali još mnogo godina da zemlje regiona postanu članice EU.

"Evropska ideja je veoma živa, ljudi veruju da će im ona doneti nešto dobro, u oblasti ekonomije, vladavine prava…", rekao je Crnadak, te naveo da se pravac BiH ka Evropskoj uniji neće promeniti kakav god bio sastav Saveta ministara BiH.

foto Tanjug

Govoreći o BiH on je podsetio da su tri vladajuće stranke, SNSD-a, SDA i HDZ, posle 10 meseci od izbora, postigle sporazum, koji je podržala i EU, a koji je "oročen" do 5. septembra, što je - prekosutra, ali je dodao da nije siguran da će taj sporazum biti sproveden.

"U ovom trenutku, BiH je pođednako daleko od formiranja vlasti koliko je i bila pre potpisivanja sporazuma", primetio je.

Crnadak je čestitao specijalnom izaslaniku SAD za Balkan Metjuu Palmeru na imenovanju i dodao da je siguran da će uraditi dobar posao.

"On zna i za jednu rečnicu Ive Andrića da gde Bosna počinje, logika prestaje", naveo je Crnadak, uz opasku da Palmer dobro poznaje ovaj region.

RADMAN: HRVATSKA I SLOVENIJA PODRŽAVAJU PROŠIRENJE EU

Šef hrvatske diplomatije, Gordan Grlić Radman, izjavio je danas na Bledu da Hrvatska i Slovenija podržavaju proširenje EU na Zapadni Balkan.

Grlić Radman, koji učestvuje na skupu ministara spoljnih poslova na Bledskom strateškom forumu, rekao je da "Hrvatska želi mir i stabilnom u tom delu Evrope", i dodao da zemlje Zapadnog Balkana imaju pravo na evropsku budućnost.


Foto Tanjug

Na pitanje o mogućnosti da Slovenija blokira hrvatsko pristupanje šengenu, Grlić Radman je rekao da se nada pozitivnom odgovoru Evropske komisije i kaže da će raditi na tome da se to ne dogodi.

Nastojaće, kazao je, da Hrvatska dobije "zeleno svetlo" od Slovenije.

HAVISTO: OSIM BREGZITOM EU TREBA DA SE BAVI I PROŠIRENjEM

Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto rekao je da je njihova pozicija kao zemlja predsedavajuće Evropskom unijom ne samo da se bave Bregzitom, već i procesom proširenja na Zapadnom Balkanu.

On je na panelu ministara spoljnih poslova na Strateškom forumu na Bledu rekao da je Zapadni Balkan region koji je u celosti okružen zemljama članicama Evropske unije te da je upravo zbog toga veoma bitna saradnja sa ovim regionom.

Podsetio je da se trenutno radi na dobijanju datuma za pregovore sa EU za Severnu Makedoniju i Albaniju, naglasivši da se na neformalnom sastanku u Helsinkiju govorilo i o proširenju Unije.

"Imao sam priliku da upoznam mlade iz regiona Zapadnog Balkana i da razgovaram s njima o regionalnoj saradnji i evropskim integracijama i smatram da su oni potpuno svesni značaja tih procesa, istakao je Havisto, podsetivši da je već radio u regionu na proceni štete po životnu sredinu nakon rata na KiM.

Prema njegovim rečima, kada je bio u regionu nakon rata na KiM, slika je bila tužna, a sada, kako je naveo, posvećen je postizanju razumevanja u regionu.

foto EPA

"Mladi, stopa zaposlenosti, radna mesta, klimatske promene su ključna pitanja za budućnost svake države i u tome bi svaka država u EU i region Zapadnog Balkana trebala da dobiju svoju ulogu i da rade na planu održivog razvoja", naglasio je finski ministar spoljnih poslova.

Takođe on je podsetio na zajedničke vrednosti EU poput vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija za koje, kako je kazao, treba da postoji šire poštovanje i svakodnevna primena.

"Evropska unija predstavlja vrednost koju moramo da čuvamo u našem budućem radu", zaključio je Havisto u svom uvodom govoru na ministarskom panelu na Bledu.

DARMANOVIĆ: BEZ EU I NATO NEMA USPEŠNE PRIČE NA BALKANU

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović ocenio je da će Zapadni Balkan biti uspešna priča samo ako sve zemlje regiona postanu deo Evropske unije i NATO-a.

Darmanović je na panelu ministara spoljnih poslova na Strateškom forumu na Bledu rekao da mu nije jasno zašto Severna Makedonija i Albanija još nisu dobile datum za pregovore sa EU.

Šta još Severna Makedonija može da učini. Promenili su ime države i sve su rizikovali. Koja je još zemlja promenila ime i uspela politički da preživi. (Bivši grčki premijer Aleksis) Cipras je već platio cenu. Verovatno nije dao poslednju reč u politici, ali je sada platio cenu, dok su vlasti u Skoplju učinile mnoge kompromise”, objašnjava Darmanović.

Prema njegovim rečima, zemlje na Zapadnom Balkanu nisu skandinavske demokratije, ali smatra da rade na unapređenju.

foto Tanjug

Albanija je počela ozbiljan proces u pravosuđu. Možda to nije dovoljno ali to je ozbiljan korak. Mi verujemo da Severnoj Makedoniji i Albaniji treba da se da šansa u oktobru. Ja nisam njihov advokat, ali želim da svi idemo napred”, navodi Darmanović.

Komentarišući crnogorski put ka EU Darmanović je rekao da je njegova zemlja imala brojne uspone i padove, ali da se ovoj godini prvu put dogodilo da ne otvore ni jedno pregovaračno poglavlje sa EU, dok je, kako je rekao, Srbija otvorila jedno umesto planiranih dva.

Mi želimo da završimo posao i da konačno postanemo deo Evrope”, smatra Darmanović.

PACOLI: EU MORA DA ISPUNI SVOJA OBEĆANjA

Kosovski ministar inostranih poslova u vladi u ostavci Bedžet Pacoli rekao je danas na Strateškom forumu na Bledu da Evropa mora da ispuni svoja obećanja jer neispunjavanje svodi šanse za evropeizaciju regiona "na nulu".

Pacoli je rekao da razume da zemlje regiona nose veliku odgovornost na svojim ramenima i da moraju da odrade svoj deo posla obezbeđujući građanima napredak u blagostanju, konstruktivne odnose sa susedima.

Kazao je i da zemlje regiona treba da se podržavaju u održavanju aspiracija regiona integracije u evroatlantsku porodicu.

PROČITAJTE JOŠ - PACOLI NAJAVIO PREOKRET POSLE IZBORA: Nova vlada ukida takse

Govoreći o obećanjima EU podsetio je da je Kosovo i dalje jedino mesto u Evropi koje nema mogućnost da njeni građani putuju slobodno po starom kontinentu.

foto Tanjug

Teško je držati u životu apstraktnu ideju evropeizacije ako EU ne ispunjava svoja obećanja, naveo je Pacoli.

On je pohvalio Sloveniju i Hrvatsku, članice EU i NATO, za pomoć u ekspertizi na evroatlantskom putu, a istovremeno je kritikovao Srbiju.

"Imamo predstavnike zemalja u susedstvu koje imaju evropsko lice kada idu u Brisel, ali preduzimaju aktivnostima koje nemaju nikakve veze sa evropskim duhom. Ne možete da minirate susede, da se borite protiv postojanja jedne zemlje, sistematski simejavati žrtve genocida", naveo je Pacoli.

"Ajmo da radimo zajedno, da radimo lepe stvari zajedno u cilju mira. Srbiji i Kosovu hitno je potreban mir", rekao je Pacoli poručivši da Kosovo želi mir, voli Evropu i da je spremno za novi početak.

SIJARTO: NE TREBA DELITI LEKCIJE SRBIJI

Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je danas na Bledu da mrzi kada čuje neke zemlje članice EU da dele lekcije Srbiji u vezi manjina, jer niko, a tako i mnogi naši susedi koji su u Uniji, ne daje tolika prava mađarskoj manjini i ophodi se sa njima na tako fer način kao što to čini Srbija.

Sijarto je, na panelu "Zapadni Balkan - evropeizacija, demokratizacija i zajednička odgovornost" u okviru Strateškog foruma na Bledu poručio da Srbiji ne trebaju lekcije, već im treba dati mogućnost da uđe u EU.

On je istakao da Mađarska podržava širenje EU, a tako i ubrzanje pristupnog procesa Srbije i Crne Gore, kao i otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Postoji u EU puno hipokrizije s tim u vezi", rekao je Sijarto dodajući da, kada nekog iz EU pitate da li je za širenje EU možete čuti da to podržavaju, ali kada se odrzava sastanak i postoji šansa da se ubrza proces, takve se odluke nikada ne donose.

Odlazeća Evropska komisija, prema njegovim rečima, napravila je veliku grešku vezano za proširenje, time što je rekla da neće biti širenja Unije do 2025.

"Mađarska smatra da što nas je više to smo snažniji. Ne vidim koja je pravna prepreka za šire ja, zašto nismo otvorili sva poglavlja sa Srbijom, poslednje poglavlje sa Crnom Gorom. Moje kolege u EU su priznale da nema nikakvih pravnih prepreka. Da li se radi o političkim preprekama jer ne žele proširenje EU", upitao je Sijarto.

Takođe je preneo da kada sa kolegama u EU priča oni često govore da se širi uticaj drugih globalnih igrača na Zapadni Balkan, ali kada ih pita zašto Unija nije primila u članstvo region, ne dobija odgovor.

Jedini način da EU bude snažnija, kaže, jeste da poveća broj članica.

"Do sada kada smo menjali broj članica uvek smo imali širenje, a sada smo po prvi put suočeni sa smanjenjem broja, to jest odlaskom jedne članice", primetio je, te dodao: "Mi koji živimo u susedstvu znamo da proširenje nije samo u interesu zemalja Zapadnog Balkana, već u interesu Evrope, kako ekonomskom, bezbednosnom i svakom drugom. Bez proširenja EU ne može biti snažnija".

Kazao je i da svi to podržavaju kada pričaju u javnosti, ali da na sastancima Mađarska ostaje u manjini sa takvim stavom.

Sijarto je izrazio nadu da će nova Evropska komisija biti pozitivnija prema proširenju EU, ali je dodao da puno toga zavisi od stava velikih zapadnoevropskih zemalja.

"Kada smo bili na nedavnom ministarskom sastanku i razgovarali o otpočinjanju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijomnisu baltičke zemlje rekle ne, ili istočnoevropske članice Unije, već su to bile one stare snažne zapadnoevropske države", kazao je Sijarto dodajući da one u javnosti to kažu na manje razumljiv način.

Upitao je i zašto, ako EU želi od Crne Gore da napravi uspešnu priču, ne primi tu zemlju koja ima svega 600.000 stanovnika, koja koristi evro, jer, kako navodi, ne vidi kakve bi ona mogla praviti probleme Uniji.

Na drugoj strani, konstatovao je, zemlje Zapadnog Balkana i posebno njihova rukovodstva napravile su ogromne napore da održe proevropsku atmosferu u svom društvu, a ako ne dobiju pozitivan odgovor, primetio je, uslediće pitanja javnosti u tim zemljama zašto se prave toliki kompromisi.