NAŠI akademici i profesori duhovno su lenji, ne pišu, ne rade ništa. Ja sam dete sa sela, ceo život sam mnogo radio, moje telo je naviklo na rad, dok ovi "gradski" naučnici ne vole mnogo da rade. Čuveni matematičar Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, zahvaljujući čijim radovima je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi ranije bio bolje plasiran za 100 mesta, ovako objašnjava razloge pada najstarije visokoškolske ustanove.

Ali profesor Radenović više nije na našoj listi, ponuđen mu je "transfer" - univerzitet iz Saudijske Arabije, za razliku od naše naučne zajednice, znao je da ceni njegov rad, pa mu je ponudio - novac. I profesor je, teran teškim materijalnim prilikama, prihvatio, a Saudijci su zahvaljujući pridobijanju vrhunskih naučnika, dospeli među 200 najboljih na listi.

Pročitajte još - PAD NA ŠANGAJSKOJ LISTI: Profa iz podruma vukao nas ka eliti

Čuvenom naučniku, poznatom kao profesor iz podruma, Beogradski univerzitet, kako on tvrdi, nije mogao ni laptop da kupi. I ko je sada kriv što je čuveni matematičar, koji u ostavi neumorno rešava zadatke, "prešao" da radi za Saudijce i što je samo on svojim radovima godinama držao naš univerzitet među elitom?

Zašto, kada je otišao, njegovo upražnjeno mesto nije imao ko da popuni? I kako to da akademici i univerzitetski profesori radije šilje pero kada treba komentarisati razne događaje nego kada treba pisati naučne radove? Da li su problem država koja nema sluha (novca) za nauku, lenjost naučnika, njihova međusobna zavist i sujeta...

Verovatno sve pomalo. Ali ako država ne izdvoji više novca i ukoliko se naučnici ozbiljno ne prihvate posla, svet će otići predaleko, šanse da ga stignemo biće sve manje, a Beogradski univerzitet će tonuti sve niže na Šangajskoj listi.