Stranke za raspuštanje parlamenta, ako Tači bude odugovlačio

Za raspuštanje parlamenta se, za sada, nije izjasnio jedino najuticjniji opozicioni Demokratski savez Kosova, koji u subotu, 3. avgusta na unutarstranačkim izborima bira novo rukovodstvo, pa je tako, ova sedmica kako navode mediji ključna za donošnje odluke o tome šta posle neopozive ostavke koju je bivši premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaja, podneo 19. jula.

Predsednik parlamenta i predsednik DPK, najuticajnije članice vladajuće PAN koalicije, Kadri Veselji, je već pozvao šefove parlamentarnih grupa na dogovor o raspuštanju najvišeg zakonodavnog tela.

PROČITAJTE JOŠ - Tači naredne sedmice započinje konsutacije sa strankama

"Vreme je za donošenje odluka. Pozvao sam svoje kolege iz političkih stranaka da se okupe u Skupštini, da se dogovorimo o raspuštanju parlamenta, a trebalo bi da se dogovorimo i o datumu izbora“, rekao je Veselji za RTK, posle sinoćnjeg sastanka rukovodstva DPK. Za odlucivanje o raspuštanju parlamenta ptrebna je dvotrećinska većina ukupnog broja poslanika. Pokretanje rasprave o raspuštanju parlamenta najavio je i opozicioni Pokret Samopredeljenja, Aljbina Kurtija.

Haradinaj je na jučerašnjoj konferenciji za novinare upozorio da svaki dan kašnjenja u donošenju odluke o raspisivanju vanrednih izbora tzv. Kosovu nanosi nemerljivu štetu.

PROČITAJTE JOŠ -  MEDIJI PIŠU: Čeka se Tačijeva odluka - izbori ili tehnička vlada

Haradinaj, koji je od Ustavnom suda zatražio tumačenje stasusa vlade nakon što je podneo ostavku očekuje da će da će rukovoditi vladom do izbora nove.

Međutim, poznavaoci ustava, smatraju da taj sud nije nadležan za tumačenje Haradinajeve ostavke i situacije nastale nakon toga.

Da je Haradinajev zahtev upućen ustavnom sudu neprihvatljiv, smatra bivši predsednik te pravosudne institucije, Enver Hasani. Prema njegovim rečima, prema ustavu tzv. Kosova taj sud samo može da (ne)ospori neki pravni akt ili drugi dokument koji proizvodi pravne efekte, prenela je prištinska Koha.

Inače, Haradinajeva ostavka i dalje izaziva različita reagovanja, pa tako, na primer, Aljbujena Hadžiju za RTK kaže da se bivši premijer očito pokajao što ju je podneo čim se sada obraća ustavnom sudu za tumačenja.

Njena koleginica u parlamentu Mimoza Kusari-Ljilja kaže da je Haradinajeva ostavka čista kalkulacija. Ona je za Kohu rekla da je Haradinaj trebalo nakon ostavke da odredi jednog od tri potpredsednika da ga zmenjuju kako bi vlada mogla da funkcioniše tehnički.

Tačno je, kaže, ona, da je prvi put da premijer odstupio sa svoje funkcije na tzv. Kosovu, ali tačno je i da ustav predviđa da posle ostavke premijera vlada pada.