Vladimir Putin je u jednom intervjuu o Junusu Bek Evkurovu, upravo postavljenom na mesto zamenika ministra odbrane, rekao da je on vrsta oficira na kakvima se drži Rusija – „realna, herojska ličnost, koju dobro pamte u armiji“.

Postavljenje donedavnog predsednika Republike Ingušetije na dužnost zamenika čuvenog Sergeja Šojgua potpuno je iznenađenje, jer se Junus Bek Evkurov otvoreno žalio na lokalno muslimansko sveštenstvo, s kojim je ušao u sukob jer nisu bili saglasni s njegovim metodama borbe protiv islamskog radikalizma, te je često raportirao predsedniku Putinu da ne može da kontroliše situaciju u Ingušetiji i da je spreman da se vrati u vojnu službu. Molba je uslišena.


Pretpostavljalo se da će Evkurovu biti predloženo mesto načelnika vojne obaveštajne službe (GRU) u Generalštabu budući da je ponikao iz tih redova, bio je vojni obaveštajac, a i čin general-majora stekao je tu. Međutim, Putinova odluka bila je iznenađujuća – postavljen je za zamenika ministra odbrane uz unapređenje u čin general-pukovnika (predviđaju mu još jednu zvezdicu na generalskim epoletama). Jasno je da visok vojni čin nije dobio „na lepe oči“. Dok je radio u Ingušetiji, ostao je vojnik i ruski patriota, iako je uniformu oblačio retko (npr. obukao ju je prilikom posete Rjazanskoj vojnoj akademiji desantnih jedinica, koju je i sam završio 1989. godine).

ČOVEK VELIKOG UGLEDA Evkurov ima veliki ugled u ruskoj armiji, pa i u strukturama GRU, piše vojni analitičar Vladislav Šurigin. Bio je organizator i neposredni učesnik niza specijalnih operacija vojnih obaveštajaca. Dovoljno je podsetiti na to kako su ruski specijalci 1999. zauzeli međunarodni aerodrom „Slatina“ kod Prištine, držeći ga dok nije stigla glavnina ruske jedinice, o čemu je snimljen i film „Balkanska međa“. Zbog uspešno izvedene operacije, 13. aprila 2000, Evkurovu je dodeljeno zvanje „heroja Ruske Federacije“, uz uručenje odlikovanja „Zlatna zvezda“.
Učestvovao je i u operaciji oslobađanja 12 ruskih vojnika iz zarobljeništva u Čečeniji. Novi zamenik ministra odbrane je „realna, herojska ličnost u ruskoj armiji, gde ga pamte po stručnosti i odanosti i gde je izuzetno poštovan“. Šurigin smatra da će se Evkurov u Ministarstvu odbrane baviti onim što mu najviše „leži“ – organizacijom specijalnih operacija. Ruski eksperti smatraju da će biti korisniji na novoj dužnosti nego na mestu predsednika Ingušetije. Evkurov 30. jula 2019. puni 56 godina i jasno je da je u najboljoj snazi.


O učešću Evkurova u vojnim operacijama zna se malo, jer još nose oznaku vojne tajne. Zna se da je učestvovao u vojnim operacijama u Abhaziji, Severnoj Osetiji, Ingušetiji, Srbiji i Azerbejdžanu, i pri tome je ispoljio veliku sposobnost i hrabrost.


Vojnu službu započeo je u izviđačkoj četi 350. gardijskog desantnog puka u Belorusiji. Učestvovao je u protivterorističkim operacijama na Severnom Kavkazu. Godine 1997. završio je Vojnu akademiju M. V. Frunzea, da bi dve godine kasnije 1999. bio raspoređen u srpski gradić Ugljevik (BiH) gde je boravio ruski kontingent u sastavu Sfora.

U maju 1999. tadašnji major Evkurov je dobio od više komande iz Rusije tajni zadatak da se s grupom od 18 vojnika specijalne namene GRU Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije ubaci na teritoriju Kosmeta i uzme pod kontrolu strateški objekat – aerodrom „Slatinu“ – i sačeka dolazak glavnine ruske jedinice 12. juna 1999. Zadatak je trebalo obaviti tako da se aerodrom zauzme pre snaga NATO-a. Njegov odred je prošao 600 kilometara od Ugljevika do Prištine, usput masovno pozdravljen od Srba. Evkurov je sa svojim odredom besprekorno izvršio zadatak. Oficiri NATO-a bili su zbunjeni, jer nisu shvatili od kuda su se Rusi pojavili. Evkurov je, kako svedoče ljudi koji su ga upoznali za vreme njegovog boravka u Ugljeviku, ali i ruski političari, veliki prijatelj Srba, te njegovo postavljenje za zamenika ministra odbrane Ruske Federacije predstavlja i važan signal Srbima.

Vojnu akademiju Generalštaba Oružanih snaga (uslov za sticanje generalskog čina) završio je 2004. Iste godine imenuju ga na dužnost zamenika načelnika obaveštajne uprave Privolžsko-uralskog vojnog okruga (Ekaterinburg), gde je ostao do 2008, kada je ukazom predsednika RF postavljen za v.d. predsednika Republike Ingušetije, a od oktobra iste godine je i izabran na tu funkciju.

POKUŠAJ UBISTVA Prvi susret sa stanovnicima novi predsednik Ingušetije je proveo u džamiji Nazrani. Posle kolektivne molitve predsednik je razgovarao s muslimanskim sveštenstvom i lokalnim stanovnicima, pri čemu ih je pozvao da sarađuju s vlastima u rešavanju niza regionalnih socijalno-ekonomskih problema i normalizaciji društvenog života.

Pročitajte još: Novi ruski ambasador stigao u Beograd (VIDEO)

Opozicija u Republici Ingušetiji, koja je povezivala kriminalizaciju društva s bivšim predsednikom ove republike Muratom Zjazikovim, kao i planom ubistva lidera opozicije Muhameda Evloeva, izrazila je spremnost da sarađuje s novim predsednikom u cilju uspostavljanja političke kontrole nad situacijom u republici. Ipak, 22. juna 2009. u 9 časova pokušan je atentat na Evkurova. Tom prilikom ubijen je pripadnik predsednikovog obezbeđenja, a Evkurov i još dva čoveka su ranjeni i hitno preneti u Moskvu na lečenje. Stanje Evkurova lekari su ocenili kao „teško“. Dan kasnije uhapšena su četiri lica osumnjičena za atentat, a koja su pripadala terorističkoj grupi. Šef Federalne službe bezbednosti Rusije Aleksandar Bortnikov je 13. oktobra 2009. saopštio da su atentat organizovali Rašid Dzortov, Abdul Malik Aliev (koji su uhapšeni), dok su Said Burjatski i Mohamed Cokiev pobegli i za njima se traga. Said Burjatski je 2. marta 2010. ubijen u selu Ekaževo na teritoriji Ingušetije u toku višečasovne borbe sa specijalcima Federalne službe.

Evkurov se uspešno oporavio i 11. avgusta 2009. vratio se na posao, te početkom oktobra smenio vladu Ingušetije s premijerom Rašidom Hajsanovim na čelu, dajući šansu novim ljudima.
Novi politički udarac Evkurov je zadobio 2012. od predsednika Republike Čečenije Ramzana Kadirova, koji je izjavio da ne preduzima potrebne mere za borbu s terorističkim grupacijama, kao i da „učestvuje u sahranama terorista“. Odgovorio je Kadirovu da se s „teroristima treba bespoštedno boriti, te da Kadirov ima svoje metode, a on svoje“. Iste godine izjasnio se protiv promena granica Ingušetije i Čečenije, jer bi to izazvalo konflikt. Ipak je kasnije potpisao sa Kadirovim sporazum o definisanju republičkih granica, pri čemu je Ingušetija dobila nove teritorije (17.000 hektara).

Godine 2018. Evkurov je reizabran na mesto predsednika Ingušetije na još pet godina. Međutim, početkom oktobra 2018. u Ingušetiji su počeli protesti, čiji povod je bilo neslaganje oko nove granice sa Čečenijom. Došlo je i do sukoba protestanata sa snagama bezbednosti, uz pokretanje krivične odgovornosti zbog primene nasilja nad organima reda i predstavnicima vlasti. Krivično je gonjeno, pored lidera protesta, i više od 200 učesnika napada na organe reda i vlasti. Popularnost Evkurova je posle toga opala, kao i politička podrška u republici, te je on 24. juna 2019. podneo ostavku, posle 11 godina vođenja republike. Dva dana kasnije predsednik Rusije Vladimir Putin je prihvatio njegovu ostavku i postavio za vršioca dužnosti predsednika Republike Ingušetije Mahmuda Ali Kalimatova.

General Evkurov je nosilac više nagrada i odlikovanja. Pored odličja „Heroj Rusije“ (inače 46. padobranac – Heroj Rusije) ima i Orden za zasluge pred otadžbinom IV stepena (30. jun 2018), Orden Aleksandra Nevskog (2. septembra 2013), Orden za iskazanu hrabrost i Orden za vojne zasluge (2009), Orden crvene zvezde i dve medalje za hrabrost (2017).

Evkurov je oženjen, ima petoro dece. Aktivno se bavi sportom, posebno boksom, kik-bosom, karateom, streljaštvom, plivanjem. U slobodno vreme čita vojnu literaturu, posebno onu koja obrađuje borbe u Drugom svetskom ratu. Pored ingušetskog i ruskog jezika govori nemački, a služi se i dari i puštu jezikom. Bio je konsultant tokom snimanja filma „Balkanska međa“ (2019).

U Ingušetiji Evkurov je pokušao da reši dva složena i važna pitanja – da smanji kriminal i pokrene ekonomiju. U tom cilju savetovao se i s muslimanskim sveštenicima, koje je pozvao da pomognu stabilizaciji društva. Korak nije bio slučajan, jer je Evkurov sunit. Sazivao je narodne sabore da se razmotre pitanja samouprave.

Tokom predsednikovanja uspeo je da smanji kriminalnu aktivnost i to bez primene sile. Čak se 2012. obratio teroristima koji bi hteli da započnu nov život, garantujući im zaštitu i podršku, za šta je čak dao i svoj broj telefona.

Konflikt Evkurova s muftijatom republike, a koji je doveo do ostavke predsednika, započet je februara 2018. kada je izjavio da je odlučio da postavi kamere u džamijama kako ne bi dozvolio „politizaciju propovedi“. Naime, javna je tajna da radikalizacija muslimana u Ingušetiji započinje u džamijama, gde deo imama širi ekstremističke ideologije. Da bi sprečio da šire ekstremizam Evkurov je želeo da propovedi „stavi pod kontrolu“. Međutim, muftija sa saradnicima je to smatrao nedopustivim, jer tako „sprečava kritiku političara i zapretio je Evkurovu šerijatskim sudom“. Na saboru imama, tamada i starešina sela, održanom 27. maja iste godine, u Duhovnom centru muslimana Ingušetije doneta je odluka da se predsednik Ingušetije izopšti iz muslimanske zajednice.

Ruski analitičari ocenjuju njegovo predsednikovanje ipak kao uspešno, jer je smanjio stopu kriminala, oporavio ekonomiju i rešio granični spor sa Čečenijom. Nije pak uspeo da stavi pod kontrolu one koji promovišu religiozni ekstremizam u republici. Ovaj zadatak očigledno će morati da rešava njegov naslednik.

Autor: Zoran Milošević