SPOLjNOPOLITIČKI odbor američkog Kongresa ponovo je u sredu usvojio rezoluciju kojom od Srbije traži da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla. Time se nastavlja pritisak na našu zemlju koji traje već 20 godina tokom kojih je na gotovo svim sastancima ovdašnjih zvaničnika i diplomata SAD rasvetljavanje ovog zločina bilo prva tačka dnevnog reda.

Slučaj Iljija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koji su iz SAD došli krajem devedesetih da se bore u redovima terorističke OVK, nedavno je u Beogradu pominjao i kongresmen i albanski lobista Eliot Engel. Tako je poslednji potez na Kapitol hilu samo novo igranje na stari žeton koji se uporno koristi za političko ucenjivanje naše države.

- Neprihvatljivo je da nijedna osoba nikada nije proglašena krivom za ubistvo braće Bitići ili bilo kojih drugih zločina povezanih sa njihovom smrću i da se niko ne suočava sa optužbama za te zločine. Srbija bi rešenje tog ubistva trebalo da postavi kao prioritet za istragu i krivično gonjenje onih za koje veruju da su odgovorni. Napredak u rešavanju slučaja trebalo bi da ostane značajan faktor koji određuje dalji razvoj američko-srpskih odnosa - piše u rezoluciji.

Pročitajte još - Odbor Kongresa usvojio rezoluciju o ubistvu braće Bitići

Predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da je usvajanje rezolucije rezultat snažnog lobiranja porodice Bitići:

- SAD insistiraju na tome da se rasvetle svi zločini protiv njihovih državljana ne ulazeći u to šta su oni radili ranije. Braća Bitići su ratovala protiv naše države, kao pripadnici terorističke OVK, čija se obeležja i nalaze na njihovim grobovima. Pritisak Amerike će biti stalan.

Drecun podseća da su braća Bitići bila pripadnici "Atlantik brigade" koju su činili Albanci koje su obučavali instruktori zapadnih službi:

- Ratovali su na području Paštrika i učestvovali u kopnenom proboju u Srbiju iz Albanije. U toj formaciji je bilo i mnogo drugih plaćenika.

Braća Bitići

Braća Bitići uhapšena su 26. juna 1999. godine zbog ilegalnog ulaska u zemlju, pa ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a u Petrovom Selu gde su ubijeni.

Pronađeni su u masovnoj grobnici jula 2001. godine vezanih ruku i sa prostrelnim ranama na potiljcima. Amerikanci za ovaj zločin krive nekadašnjeg komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, koji je bio na čelu kampa u Petrovom Selu. Zbog toga, on i članovi njegove porodice, nalaze se na "crnoj listi" osoba kojima je zabranjen ulaz u SAD. Radosavljević je više puta, uključujući i svedočenje pred sudom, negirao da ima bilo kakve veze sa zločinom.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu dva puta je oslobodilo optužbi dvojicu srpskih policajaca Sretena Popovića Popa, iz Niša, i Miloša Stojanovića Šešelja, iz Kruševca, koji su optuženi za ratni zločin jer su pomagali u ovom ubistvu.

ŠEŠELj: SLUČAJ JE ZASTAREO

LIDER radikala Vojislav Šešelj tvrdi da je nastupila pravna zastarelost mogućnosti sudskog gonjena izvršioca krivičnih dela ubistva trojice braće Bitići. On je objasnio da se "ne radi o ratnom zločinu jer oni nisu bili ratni zarobljenici".

- Njih su ubili neki policijski oficiri zbog velike sume novca koji su imali kod sebe. Oteli su ih da bi ih opljačkali. Ubili su ih prikrivajući krivično delo pljačke. U to vreme ratno stanje je već bilo ukinuto - zaključio je Šešelj.

On dodaje da su motivi ubistva braće Bitići duboko nečasni, ali će zbog zakona koji je tada važio i po kojem zastarelost nastupa posle 20 godina od izvršenja krivičnog dele, ubice ipak ostati nekažnjene.

NAMENSKI UGOVOR?

NARODNA skupština nedavno je ratifikovala ugovor koji predviđa da Srbija i SAD mogu da isporučuju jedna drugoj svoje državljane. Dokumentom je precizirano da se ne može tražiti izručenje onih kojima je već suđeno, ali je moguće da se zahteva ekstradicija ukoliko se pronađu neki novi dokazi ili osumnjičeni. U javnosti se spekulisalo da je ovaj ugovor i donet zbog slučaja "Bitići".