KOMENTAR: Makron

BLAGOREČIVOST i lingvistički napor iznad svakog diplomatskog bontona, koji je učinio francuski predsednik Emanuel Makron tokom posete Beogradu, bili su za divljenje. Nema toga ko iskreno nije bio dirnut tolikim izlivom prisnosti. Nikada niko pre nije video Makrona da s rukom na srcu i žarom u grudima ovako govori bugarski, albanski ili poljski. Verovatno je iznenadio i samoga sebe. Ovo je bilo nešto posebno. U istoriji se retko viđaju takvi momenti.

Bio je to način za ispravljanje nesrećnog diplomatskog gafa kod Trijumfalne kapije ili za bar delimično iskupljenje zbog nevinih žrtava bombardovanja devedesetih. Ali, ovolika srdačnost pokazuje i istinsku želju da se ponovo kuju bratski odnosi između dva naroda. U regionu se ljubomorno pitaju da li je to francuski predsednik postao prosrpski orijentisan. To nam u međusobnim odnosima kroz istoriju niko ne može oduzeti.

Pročitajte još - MAKRON STAVIO RUKU NA SRCE I REKAO: Ovde su Srbija i Francuska; Vučić: Makron je pridobio srca naših građana

To što je u poletu odabrao baš Kalemegdansku tvrđavu da odavde saopšti da Srbija pripada Evropi i tako se promoviše u nesumnjivog kontinentalnog lidera, daje dodatnu vrednost njegovom nastupu.

Ovaj diskurs u sebi sadrži i dve krajnosti. Onoliko koliko su gest, boja glasa i odabir jezika bili prijemčivi, toliko je poruka izrečena na ovaj način - da se mora biti hrabar u traženju kompromisa za Kosovo - bila teža. Zašećereno, da bi se gorka pilula lakše progutala, iako to ne umanjuje prijateljske intencije predsednika velike francuske nacije.

Sada je Makron na potezu. Autoritetom mora da ubedi Prištinu da ukine takse i vrati se za pregovarački sto, a svoje evropske kolege da ubrzaju unutrašnju reformu bez koje nema daljeg proširenja. Inače, džaba trud oko srpskog.