NAJVEĆI zločin 20. veka nije se dogodio u Srebrenici, kao što je to rekao Tomas Šib, ambasador Nemačke u Beogradu, već u nemačkim koncentracionim logorima. Najveće zlo prošlog veka je nemački fašizam.

Ovo u intervjuu, za "Novosti", kaže Pavel Dorohin, deputat ruske Dume i predsednik Komiteta Rusije za zaštitu generala Ratka Mladića. Dorohin je u Beogradu i Novom Sadu predstavio svoju knjigu "Naš rat - Kako pobediti u Hladnom ratu 2.0", a došao je na poziv Miroslava Parovića, predsednika Narodnog slobodarskog pokreta. Srpsko izdanje objavila je "Nova Evropa".

- General Ratko Mladić mi je tokom jedne posete ispričao šta se događalo u Srebrenici - kaže Dorohin. - Iz minuta u minut. Način na koji Zapad hoće da predstavi srpsku vojsku je potpuno netačan. To je još samo jedna njihova provokacija.


Pročitajte još - ISTORIČAR MOMČILO PAVLOVIĆ O IZJAVI TOMASA ŠIBA: Nemci razarali Srbiju, a sad drže lekcije

* Šta se po vašim saznanjima dogodilo u Srebrenici?

- Rusija je veoma dobro informisana o onome što se događa na međunarodnoj sceni. Bilo je važno, a to je rečeno i tadašnjem predsedniku BiH Aliji Izetbegoviću, da je potrebno masovno ubistvo da bi se Amerika umešala u konflikt. Dakle, to je bio razlog da se isfingira priča o Srebrenici. Nikakvog genocida muslimanskog stanovništva nije bilo. Nema nijednog dokaza da je sedam hiljada ljudi ubijeno na jednom mestu, ne postoje satelitske fotografije. Ali, mediji su to drugačije prikazali. Rojter, Si-En-En, Bi-Bi-Si, imaju zajednički centar iz kog se upravlja, dobili su informaciju i ne proveravajući je oni su je objavili. Tu informaciju su bukvalno prosledili drugima, koji su je, takođe, bez istraživanja preneli. U kadrovima koje je Si-En-En pokazivao jasno se vidi da je neko drugi pucao.


* Zašto su onda srpski vojnici ušli u Srebrenicu?

- General Mladić mi je rekao da je suština ulaska srpske vojske bila da blokira teritoriju gde su se odmarali muslimanski vojnici, a potom se vraćali u borbena dejstva. Tamo su ispred NATO-a bili holandski vojnici koji su sve videli. Holanđani su svedoci da je bilo borbi, ali ne tako strašnih. Mladić mi je ispričao da je razoružao muslimanske vojnike i pustio ih da idu. Onda je počelo bombardovanje, bilo je jasno da je okolo puno nagaznih mina. Ko je bombardovao i ko je postavio te mine, teško je reći u ovom trenutku. Sigurno je da vojska Ratka Mladića nije.

Foto: N. Skenderija



* Godine 2008. doneta je odluka kojom se obavezuju sve članice Unije da u svoja zakonodavstva ugrade kriminalizovanje poricanja genocida i ratnih zločina, pa i u Srebrenici...

- Prvi put čujem za tu odluku, kojom se unapred određuje ko je kriv, a ko je nevin. Tako je i bilo. Kad pogledamo koliko je Srba osuđeno u Haškom tribunalu, a koliko Hrvata i Bošnjaka, sve nam je jasno. Genocida u Srebrenici svakako nije bilo. Svaka strana je štitila svoje interese. Bio je rat. Pravili su groblje koje je trebalo da posluži kao privid genocida. Dovozili su leševe iz svih krajeva BiH, ko zna odakle, uspeli su da postave nekoliko stotina, a ne sedam hiljada kao što govore.


Pročitajte još - OPASNA INICIJATIVA INCKA U BiH: I zakonom brane mit o Srebrenici

* Zašto ste ušli u Komitet za zaštitu Ratka Mladića?

- Pre sedam godina kada sam izabran za predsednika Komiteta nisam poznavao Mladića, ali oduvek sam voleo Srbe i Srbiju. Znao sam da je Mladić pravi patriota. To što ga je tadašnja srpska vlast, pod pritiskom Evropske unije i NATO-a, predala, smatram potpunim bezakonjem. Da bi počeli bilo kakvi pregovori o prijemu Srbije u EU, morali su da isporuče Mladića. Isporučili su ga pod velikim pritiskom. Za nas je borba za njegova prava u Haškom tribunalu bila kao borba za same sebe. I ranije sam govorio da Rusija mora da pomogne srpskom patrioti u zatvoru. U tome me je od početka podržao i naš bivši premijer, akademik Jevgenij Primakov, takođe član Komiteta. On mi je, kad sam postao predsednik, rekao da će da podrži Komitet, a da ja odem brzo u Hag da pomognem Mladiću da mu ne urade isto ono što i Miloševiću.

Foto: N. Skenderija



* Mladić je pre nekoliko dana prebačen u bolnicu, ali je ubrzo vraćen u svoju ćeliju. Kakvo je njegovo zdravstveno stanje?

- Odlično znam u kakvim neuslovima on tamo boravi. Opisao sam to u svojoj knjizi. Loši uslovi u kojima se nalazi utiču na njegovo zdravlje.


* Kako pobediti u ovom hladnom ratu o kome pišete u novoj knjizi?

- Tako što ćemo biti na strani istine, govoriti istinu. Jer, uz čoveka koji je na strani istine i pravde je Bog, a on će svakako pobediti. Novi hladni rat, naravno u drugačijoj formi, traje četiri-pet godina.

Foto: N. Skenderija

* Kakva je pozicija Rusije u tom ratu?

- U knjizi više pišem o svojoj poziciji po tom pitanju, a to je istovremeno pozicija celog ruskog naroda i države. U njoj su sve moje političke izjave kao deputata ruske Dume i akcije u kojima sam učestvovao u poslednjih sedam godina. Ima nekoliko delova koji ukazuju na poziciju ruske države i mene kao deputata. Pisao sam o povratku levičarskim idejama, o rođenju ruske ideje i zbližavanju ruskog i srpskog naroda. Suština ruske ideje je nikad nikog ne pritiskati, niti ugrožavati, ali objedinjuj one koje imaš oko sebe.


* Učestvovali ste i u nekoliko humanitarnih akcija na Kosovu i Metohiji...

- Kada smo čuli da na Kosovu nema lekova, Jevgenij Aleksandrovič Primakov, unuk bivšeg premijera, i ja spakovali smo nekoliko kutija i krenuli. Bilo je to zanimljivo iskustvo. Prvi put nismo uspeli da pređemo granicu, jer je vozač bio Srbin. Promenili smo vozača, ali opet nismo znali da li ćemo ući na KiM. Rusija ne priznaje Kosovo, pa su naši diplomatski pasoši bili "čudna pojava". Vladika Teodosije nam je rekao da su male šanse da pređemo granicu. Zamolio sam ga da nas blagoslovi. Verovao sam da ćemo onda proći. Tako je i bilo. Narod na KiM se mnogo oslanja na crkvu i na Rusiju. U Kosovskoj Mitrovici sam video plakate na kojima piše "Hvala Putinu". Bilo mi je drago.

Foto: N. Skenderija

* Kako Rusija gleda na pregovore o Kosovu?

- Pre mesec dana sreo sam se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i preneo mu da je Rusija jasno poručila - poštovanje Rezolucije 1244 i Kosovo je neodvojivi deo Republike Srbije. Vučiću nije jednostavno, jer trpi ogroman pritisak. Osećam to. Dugo sam držao njegovu ruku kad smo se pozdravili u njegovom kabinetu. Rekao sam mu: Predsedniče, ne dajte Kosovo! Skoro sat vremena smo razgovarali o tome. Stekao sam utisak da predsednik Vučić ima unutrašnju bol zbog tog pitanja. Probleme na Kosovu bi trebalo rešavati isključivo u interesu srpskog naroda, a ne u interesu SAD i NATO.


* Osim političkih, koje su još teme važne za dobre odnose Rusije i Srbije?

- Ekonomske, pre svega. Smatramo da postoji ogroman potencijal za ekonomsku saradnju. Gas, nafta, automobili, oprema za energetiku, mašine, vojna industrija... Vaši kvalitetni proizvodi imaju prolaz u Rusiji, ali, pre svega, nama je potrebna vaša sila duha.


KOSOVO JE SRBIJA, KRIM RUSIJA

- ZA srpski narod na KiM je jako važan stav Vladimira Putina - kaže Dorohin. - Kao ruski deputat podržavam da je Kosovo neodvojiv deo Srbije. Moje kolege se takođe zalažu za to. Tokom posete Kosovskoj Mitrovici na mene je poseban utisak ostavio mural na kome su naslikane srpska i ruska zastava ispod kojih piše: "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija."