SINKO, ako nekada sretneš Srbina, skini kapu pred njim. Te reči ostavio je u amanet svom unuku Pjer-Anriju starina Binel, kome se pod kožu uvuklo bratstvo dva naroda čiji su se krv i kosti na Solunskom frontu stapali u jedno herojsko biće, posle ovekovečeno spomenikom zahvalnosti na Kalemegdanu.

On je to dobro zapamtio, i kada je na njega došao red, ispunio je zavet, skinuo kapu i poklonio se pred Srbijom, tako što je našoj strani u zlokobno predvečerje NATO agresije dostavio planove bombardovanja.

Zbog svega, u rođenoj Francuskoj je raščinjen, osuđen je na pet godina zatvora, a ostao je i bez Legije časti. Morao je da promeni profesiju, dok je njegova porodica prošla golgotu. Osudili su ga za izdaju, a on im je odgovorio da su herojski akti poslednji izlaz časnog čoveka.

S druge strane, dobio je Zlatnu medalju za hrabrost Miloša Obilića. Sad je stigao i predlog da mu se dodele srpsko državljanstvo i nacionalna penzija. Primajući Obilićev orden, poručio je da odlikovanje dolazi iz prijateljske zemlje koja mu je gotovo kao druga otadžbina. Pa neka onda to i postane.

PROČITAJTE I: Patrik Karam: Srbi su veliki narod

Kada ekonomski emigrant iz trećeg sveta u Holandiji promeni nacionalnost da bi ostvario ličnu korist ili kada istočna klizačica na ledu u džep stavi američki pasoš zbog trostrukog aksela koji će doneti zlato tuđoj zemlji, trebalo bi onda i da se i srpski pasoš uruči majoru Binelu koji je, samo na osnovu ljudskih pobuda, celoj jednoj naciji doneo nadu da svet može da bude lepši i bolji.

To je, istovremeno, i lepa poruka pred dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji će obići i Kalemegdan, da bratstvo skovano između dva naroda u Velikoj vojni, zbog ovakvih ljudi, nikada, zapravo, nije ni prekidano.