ZAJEDNO sa Aleksandrom Rankovićem na Brionskom plenumu pre 53 godine palo je i Kosovo i Metohija. Pad drugog čoveka Jugoslavije albanski političari, uz svesrdno razumevanje Broza i Lekinog naslednika Kardelja, iskoristili su da pokidaju što više spona sa Srbijom. U svega tri godine koje su usledile posle plenuma, KiM je izdignuto na nivo republike. Ustav iz 1974. godine, pet godina kasnije, samo je overio faktičko stanje krajnje nepovoljno po Srbiju.

Ovakav zaključak proizlazi iz knjige dokumenata "Burna vremena - Kosovo i Metohija u državnoj politici Jugoslavije 1966-1969" mladog istoričara dr Miomira Gatalovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Prvi put je sva dostupna građa o ovom periodu sabrana u jednu knjigu.

- Posle političke likvidacije Rankovića, otvoren je put za ustavno prekomponovanje jugoslovenske federacije. Ono je podrazumevalo i partijsku i druge vrste reformi, posle čega je na red došla i AP KiM, kako se do tada zvala. Najpre je iz državnog aparata Udbe, koja je promenila naziv u DB, odstranjena većina prekaljenih kadrova srpske i crnogorske nacionalnosti, koji su na neki način do tada držali pod kontrolom albanski iredentizam. Oni su zamenjeni mahom albanskim kadrovima, pa se udeo Albanaca u DB koji 1966. nije prelazio 13 procenata, u narednih godinu dana popeo na 65 odsto. Ti novi kadrovi su na oba oka žmurili povodom bujanja albanskog iredentizma - kaže Gatalović.

* Albancima se nije dopadalo ni ime naše južne pokrajine...

- Već 1969. prerasla je u Socijalističku AP Kosovo, pri čemu je odrednica "socijalistička" u to vreme bila rezervisana samo za republike. Po želji Albanaca, iz naziva je izbačena reč Metohija, koja je potvrđivala srpsko istorijsko prisustvo i pravo na ovaj prostor. Albanci su dobili i svoj ustavni zakon koji je po samom nazivu podsećao na najviši akt i već 1969. Vojvodina i KiM, tada već bez naziva Metohija, postale su neka vrsta pararepublika.

* Koja od svih tih odluka je predstavljala najteži udarac za Srbiju?

- Najopasnija stvar bilo je vezivanje pokrajina za federaciju, što je značilo preskakanje nivoa Srbije koja je te pokrajine suštinski i osnovala i jedina je republika koja je ušla u zajedničku državu iz tri dela. Postojale su ideje da se i u nekim drugim republikama osnuju pokrajine, ali su se one izborile da se to ne desi.


* Dešavala se uporedo još jedna važna stvar - radilo se složno na stvaranju albanske elite.

- To je bila političko-partijska elita. Najveći uticaj u tome imali su Fadilj Hodža, Veli Deva, Džavid Nimani, Rezak Šalja... Oni su najviše radili za albansku stvar i pokrivali različite ispade albanskog iredentizma, posebeno u vezi sa demonstracijama 1968. godine. Ta elita je veoma složno delovala u borbi, za razliku od kadrova srpske i crnogorske nacionalnosti, koji su uglavnom težili da očuvaju svoje pozicije. Tito i Kardelj su sve to aminovali u težnji da ih pacifikuju i vežu za jugoslovensku federaciju.

* Kako su Ćosić i profesor Marjanović uspeli da izbegnu odstrel posle javnog istupa 1968. povodom događaja na KiM?

- Bilo je to veoma značajno istupanje eminentnog književnika Dobrice Ćosića i istoričara, univerzitetskog profesora Marjanovića. Oni su na 14. sednici CK SK Srbije u maju 1968. godine prvi put javno ukazali na proces iseljavanja Srba iz južne pokrajine i na dvostruke standarde koji tamo postoje: dok se Albancima naširoko izlazi u susret, srpski nacionalni interesi se guraju u drugi plan. Ćosić je ukazao i na činjenicu da pojačavanje autonomnosti KiM dolazi u sukob sa jugoslovenskom federacijom i da će to jednog dana postati ozbiljan problem. To je imalo veliki odjek u tom trenutku.

PROČITAJTE I:VUČIĆ POSLE SASTANKA SA PAHOROM: Uvereni smo u podršku Slovenije našem putu ka EU; Biće mnogo gore ako ne nađemo rešenje za KiM


* A onda su izbile studentske demonstracije?

- Demonstracije su praktično bacile u zasenak njihovo istupanje. Oni su kasnije zbog toga bili izopštavani iz političkog života, ali da nisu buknule studentske demonstracije, verovatno bi prošli mnogo gore. Mora se priznati da je za te istine koje su izneli trebalo mnogo hrabrosti.


* Šta je za nezavisno Kosovo predstavljao Ustav iz 1974. godine?

- Taj Ustav je samo overio sve ono što je urađeno u periodu 1966-1969. godine. Definisao je Jugoslaviju ne više kao zajednicu šest republika, nego šest republika i dve pokrajine. Pokrajine stiču funkcije republika i bile su definisane kao konstitutivni element federacije. Srbiju je Ustav definisao kao konfederaciju uže Srbije sa njene dve pokrajine. Srbija je imala obavezu da dobije saglasnost svojih pokrajina pri donošenju odluka koje su se njih ticale. To je, zapravo, paralisalo nadležnosti Srbije nad njenim pokrajinama.

* "Govore" li arhivi koji je naš vladar u prošlosti povukao najviše pogrešnih poteza u vezi sa KiM?

- U periodu između dva svetska rata, KiM je bio prostor koji je nazivan srpskim Sibirom. Tamo su, po kazni, upućivani učitelji i drugi državni službenici. U tom periodu, država je pokušavala represijom da se obračuna sa albanskim iredentizmom, što dugoročno nije dalo efekat. Komunisti se posle Drugog svetskog rata ponašaju potpuno suprotno, dajući najšira moguća prava Albancima. Onda dolazi Milošević koji pokušava da uspostavi kontrolu na tom prostoru. U datim okolnostima, teško je mogao da učini nešto drugo osim da se ta autonomnost Kosova ukine i stvari postave u interesima Srbije. Ali, na krilima Brozovih privilegija, Albanci su se već bili dobrano "zacarili" na KiM, bilo ih je 74 odsto. A vlasti posle 2000. neretko su previše lako izlazile u susret stranim interesima.


SRPSKIM IMANjIMA "KUPOVALI" ALBANCE

* DA li je Titova odluka da 1945. javno oprosti zločine Albancima koji su sarađivali sa fašistima bila svojevsrstan alibi za neprocesuiranje ustaša?

- Proces ustašama bi bio mnogo dublji i zahvatao bi i Katoličku crkvu. A, u slučaju KiM, Albancima je oprošteno zbog ideje da se u tom trenutku i Albanija pripoji Jugoslaviji, u sklopu zamišljene balkanske federacije. Uporedo, učinjen je i ustupak da se srpskim kolonistima koji su proterani tokom Drugog svetskog rata, a reč je o 100.000 ljudi, ne dozvoli povratak na KiM. Njihova imanja su zauzeli Albanci. Komunisti su ustupcima nastojali da "kupe" Albance kojih je tada bilo na KiM više od 60 odsto, kako ne bi pravili nemire.