PROPUSTILA je Evropska unija mnogo prilika da Prištinu upozori na kršenje pravila koja važe u normalnom svetu. Ostavljali su ih da bauljaju u sopstvenoj iluziji da su nekakva država, umesto da ih trgnu gurajući im pod nos bar statističke podatke o stopi kriminaliteta, o broju napada i proteranih Srba iz svojih kuća, izmišljenim poternicama i stvarnim hajkama...

I zato im se to sad vraća kao bumerang. Ona čuvena rečenica, koju su izgovarali kad god bi Tači, Haradinaj i ostali iz ekipe prevršili svaku meru - "pozivaju se obe strane na uzdržanost" - obija im se o glavu. Osetila je to najbolje Federika Mogerini, posrednica u dijalogu, kad je ćutke dopustila da joj Ramuš drži lekcije o pristrasnosti i kad je nastavljao da ređa ultimatume.

Osokoljena višegodišnjim nečinjenjem trome briselske administracije i Priština je rešila da ne čini ono na šta se obavezala - odbija Zajednicu srpskih opština, a uvodi takse na srpsku robu. Sada ih redom "mole" da te mere povuku, oni tonom razmaženog derišta kažu - nećemo. Znaju ko im čuva leđa, a podsetio ih je nedavno i njihov tvorac, Bil Klinton, usred Prištine, kraj bronzane biste Medlin Olbrajt.

PROČITAJTE JOŠ - Dojče vele: EU gubi kredibilitet, Zapadni Balkan volju i nadu

Dok se evropske države ovih dana zamajavaju time kako da podele fotelje zajedničkih institucija, Amerika vreba trenutak da se aktivnije uključi u dijalog Beograda i Prištine. Naruku im idu i saopštenja Makrona i Merkelove da neće biti planiranog skupa u Parizu, pošto nema ni nagoveštaja da će takse biti ukinute.

A da se u Vašingtonu ozbiljno pripremaju za ulogu, vidi se i po tome što su od Brisela preuzeli ključnu sintagmu - "obe strane", nudeći pomoć oko dijaloga i pozivajući Beograd i Prištinu na uzdržavanje od provokacija. Tu privilegiju, da nas provociraju, oni već koriste.