BODO HOMBAH: Balkan silama služi za potkusurivanje

NISAM došao u Srbiju da bih kupovao novine, ne tražim investicije za medije, nemam mandat za to. Nemam nikakav poslovni interes, želim samo da podržim zemlju koju toliko volim. Znam koliko se vaš predsednik i Vlada trude da privuku ulagače i tu sam da pružim podršku u uspostavljanju veza sa investitorima i da ojačamo kulturnu razmenu.

Ovako o razlozima zašto je posle pet godina ponovo u poseti Srbiji, u intervjuu za "Novosti", priča profesor Bodo Hombah, nekadašnji koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, a sada predsednik nemačke Akademije za istraživanje i učenje praktične politike. Razgovaramo uoči njegovog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem:

- Došao sam i kako bih poslao EU poziv da se probudi, da shvati da bez pune integracije Srbije neće biti trajne stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Srbija je za mene najvažnija zemlja za stabilizaciju celog regiona. A ko želi dobro regionu, želi dobro i Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ - Hombah: Sukob svetskih sila na Balkanu mogao bi da slomi EU

* U našoj javnosti vi se uglavnom dovodite u vezu sa kućom VAC i kupovinom medija u Srbiji, uključujući "Novosti". Da li ste u Beogradu kako biste završili posao oko nekog medija?

- Sada ste me podsetili na jedno od najfrustriranijih poglavlja u životu. Ne znam šta bi me više zabolelo nego da počnem da kopam po tim sećanjima. Došao sam u medijsku grupu VAC kada su kupovine u Srbiji već bile obavljene. U jednom trenutku smo shvatili da strategija vlasništva 50:50 odsto, koja funkcioniše u Nemačkoj, teško da može da se primeni na drugim mestima. Bilo je potrebno ili većinsko vlasništvo, ili da se povučemo, odemo, inače bismo zapali u konflikte kojima nismo dorasli. Konflikte kojih ne želim da se sećam. U suprotnom ću dobiti čir. Doneo sam odluku ili da preuzmemo većinsko vlasništvo, što nam je u nekim slučajevima pošlo za rukom, ili da odemo.

* Za bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića rekli ste da je odgovoran što su poslovi VAC torpedovani, a on je odgovornost praktično prebacio na biznismene Beka, Miškovića i Subotića.

- Nismo mi njih upleli, on ih je upleo. Uostalom, ta tri imena nisu bila ista. Subotić - ne mogu da sudim o tome šta je bilo kasnije - ali on prema nama nikada nije nastupio nefer. Imao sam osećaj da je on pre bio žrtva nego počinilac. Zašto je od njega napravljena žrtva, sa kim je dospeo u konflikt, ja to ne mogu da procenim. Uvek kad smo sa njim radili poslove, to je bilo korektno. On je meni predstavljen kao posrednik. Kada sam došao u Srbiju, kada mi je situacija bila prilično nepregledna, rečeno mi je: "On se razume, on će sa svime izaći na kraj, koristite njega za svoje poslove".

* Ko vam je to rekao?

- To je bilo zaista u nekom ranom periodu, rečeno mi je u Đinđićevom okruženju. Ali, sećam se i da sam u veoma ranoj fazi otišao zajedno sa Subotićem u posetu Tadiću. Onda je Subotić osnovao firmu za distribuciju koja je korektno radila. O njemu ne mogu reći nijednu lošu reč.

* A o Miškoviću i Beku? Jeste li u kontaktu sa njima?

- To je druga priča. Beko je radio sa nama ugovore. Protiv njih smo podneli tužbe, ali se sa njima zastalo jer bi moralo da se ode do međunarodnog suda u Vašingtonu. Te tužbe, kada sam ja otišao, VAC nije dalje vodio, odustao je. Ne znam da li bih ja odustao. Nisam u kontaktu ni sa Bekom ni sa Miškovićem, ne znam šta je sa njima. Ni sa Subotićem nisam u kontaktu 10 godina.

* Poznavali ste Đinđića, sretali ste se sa Koštunicom, Tadićem, sada sa Vučićem - možete li da ih uporedite?

- Đinđić mi je bio prijatelj, kum na venčanju. Smatrao sam da je on veličanstven i o njemu ne mogu da pričam bez emocija. O Tadiću ne mogu da kažem ništa dobro. U tom periodu smo odlučili da VAC više ne radi u Srbiji. Nekoliko puta smo dobili obaveštenje da će doći do ispravne odluke u vezi sa "Novostima", čak nam je predsednik Komisije za monopol tada to javno rekao, pa su onda došle političke odluke koje su to sprečile. Koštunica mi je ostao zagonetka. Bio je ljubazan, ali kada je bila reč o Evropi, veoma suzdržan. Nisam uspeo da mu se približim.

PROČITAJTE JOŠ - HOMBAH U AUTORSKOM TEKSTU: Angela Merkel veruje u Vučića

* A kako ste doživeli predsednika Vučića?

- Kao pragmatičara do srži, kao nekog ko je intenzivno i iskreno zainteresovan da ljudi žive bolje. U Nemačkoj, Francuskoj, politika nije ni laka ni jednostavna, ali niko od nas u Evropi nema predstavu koliko je tek teško bavljenje politikom u Srbiji. Koliko tu različitih uticaja treba dovesti u ravnotežu, istorijske rastrzanosti, razlike u stavovima. On i u Berlinu i u Parizu i u Briselu uživa veliko poverenje, ali ima previše onih u administraciji koji govore: "E, on prvo mora da uradi to, to i to".

* Uz taj odnos stalnog uslovljavanja i isporučivanja novih zahteva, kada će Srbija ući u EU?

- To je neizbežno. Ovo jeste Evropa i to centralna Evropa. Kada se vratim kući, želim da kažem: "Ljudi, tamo dole postoji opasnost." Ovde buja konflikt između SAD i Rusije. Ovde EU ne čini dovoljno. Ovde se Turska ubacuje u igru. Arapske zemlje takođe. Veliki koriste ove države kao monetu za potkusurivanje. Moramo da razvijemo zajednički interes u cilju stabilizacije regiona. I to je domaći zadatak za sve, za EU, Rusiju, SAD...

* Pakt za stabilnost, čiji ste bili koordinator, osnovan je pre 20 godina, a region je i dalje često "na ivici rata"...

- Pakt za stabilnost je bio odličan primer kako velike sile mogu da se uzdrže da bi ostvarile zajednički cilj. Ta ideja da se okupe SAD, EU, Rusija, Turska, a danas bi i Kina tu pripadala, da se sve one sastanu zbog regiona - to bi i danas bio izuzetan primer. Bila bi katastrofa da se mi kao EU bavimo regionom tek ako ponovo dođe do rata. Treba nam dijalog, jer ni izbliza nismo došli do dobrog nivoa stabilnosti.

POSLEDNjI SUSRET SA ZORANOM

SEĆATE li se vašeg poslednjeg susreta sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem?

- Ispričaću nešto što do sada nisam. Tri dana pre nego što je ubijen, sastao sam se sa njim u Frankfurtu, gde je došao da prikuplja donacije među nemačkim preduzećima za pravoslavnu crkvu. Noga mu je bila u gipsu, ispričao mi je kako su pokušali da izguraju kola u kojima je bio sa auto-puta. U to vreme sam bio i koordinator za nemačke obaveštajne službe. Rekao sam: "Zorane, nijedan čovek ne može stvarno da nas zaštiti. Ako neko sa preciznim automatom puca sa razdaljine od 300 metara, probušiće dinju. Jedini koji eventualno može da se zaštiti jeste američki predsednik." Hteo sam time da ga utešim. Kada sam čuo da je na njega pucano, dva dana nisam mogao da jedem.