TAJNI PLAN ZA KOSOVO?Šta spremaju Merkelova i Makron za samit u Parizu

Dugo najavljivani samit u Berlinu nije doneo ništa novo, osim pojačanog pritiska na Srbiju da popusti u pregovorima sa Prištinom. U međuvremenu, nastavljen je i pritisak na Srbe na samom Kosovu, brutalnom policijskom akcijom, sprovedenom 28. maja na severu pokrajine.

Šta novo Pariz i Berlin mogu da ponude u rešenju kosovskog čvora, da li imaju način da primoraju kosovske Albance, ali i Srbiju da nastave dijalog?

Dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da je jako teško prognozirati sledeći korak Evrope, ali da je posle brutalnosti policijskih snaga koje su upale na sever pokrajine neophodno pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Oni će sigurno pokušati da pokrenu dijalog, ali je veliko pitanje kako, smatra Zečević.

„Najsvrsishodnija reakcija Evropske unije posle svega ovoga bila bi da izvrši određeni pritisak na Prištinu, jer Tačijeva izjava da neće primeniti deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na ZSO, praktično znači njegovo otkazivanje, a formiranje Zajednice srpskih opština je srž tog sporazuma. U ovom trenutku ugroženi su i Sporazum i dijalog, a očigledno je da su Albanci gluvi na sve pozive i da bi EU trebalo da razmišlja o nekoj vrsti institucionalnog pritiska na organe u Prištini“, tvrdi Zečević.

On dodaje da se ono što Merkelova i Makron planiraju drži u strogoj tajnosti kako bi taj predlog, takođe u strogoj tajnosti, predstavili učesnicima samita u Parizu. Sve opcije su otvorene, zato ne isključujem mogućnost i da se Srbiji sugeriše da napravi prvi potez u cilju nastavka dijaloga, kaže Zečević.

„Oni mogu da kažu Albancima: ’Dobićete viznu liberalizaciju, vratite se u pregovore i ukinite takse‘, a mogu i da kažu Srbiji: ’Hajde da pregovarate, pa će oni posle da ukinu takse‘. Po mom mišljenju, Evropska unija bi već morala da razmišlja o nekoj vrsti pritiska na Prištinu. Oni to očigledno ne planiraju u dogledno vreme“, ocenjuje Zečević. 

Analitičar Dragomir Anđelković ističe da EU, da je htela da primeni određene mere prema Albancima na Kosovu, ne bi im davala ustupke, a to je do sada radila, bez obzira što su sabotirali pregovarački proces. Plašim se da će se sve završiti na praznim rečima, ali tu postoji još jedna problem — podeljenost albanskih lidera, kaže Anđelković.

„Ako bi Evropska unija možda i mogla da nešto postigne sa nekim od njih, recimo sa Tačijem, ne treba očekivati da će uspeti da uradi bilo šta sa Haradinajem. U takvim okolnostima nemoguće je na Kosovu nametnuti bilo kakvo rešenje. Dok god jedan deo političkih lidera nastupa ekstremistički, onda vrlo brzo i oni koji su spremni da budu odmereniji od toga odustaju, zbog rejtinga, jer građani Kosova albanske nacionalnosti očito podržavaju što ekstremniju politiku“, objašnjava Anđelković.

On dodaje da bi dijalog mogao da se obnovi samo ako bi se Sjedinjene Američke Države direktno umešale i zajedno sa Evropskom unijom izvršile veliki pritisak na Albance. Međutim, dodaje Anđelković, ta opcija deluje iluzorno, jer Albanci imaju snažan lobi u Sjedinjenim Državama.

Upitan da prokomentariše kako bi Srbija trebala da se postavi prema eventualnim novim predlozima za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, s obzirom da vrh države insistira na tome da neće odustati od zahteva da se ukinu takse, Anđelković odgovara:

„Mislim da je vreme da Srbija počne da razmišlja ne o nastavku pregovora, već o eliminisanju štete od prethodnih. Mi smo jednostrano primenjivali te dogovore, davali mnoge ustupke, druga strana nije učinila ništa. Vreme je da mi poništimo Briselski sporazum i vratimo se na stanje pre 2013. godine, a posle ćemo videti šta dalje.“