Komentar: Šajkača

VEROVATNOĆA da se Slobodan Lekić iz Varaga, starac koji je duboko zagazio u osmu deceniju, bavi kriminalom i korupcijom jednaka je mogućnosti da Hadersfild razbije Mančester siti. Poput strastvenog kladioničara kojem je bitno samo da ispuni kvotu za taj dan, siledžije iz ROSU napale su Lekića usred njegovog dvorišta, tukli ga puškom, šutirali ga, vređali... Smetala im je njegova šajkača, pa su mu je skinuli sa glave i bacili na zemlju.

Sa kriminalom i korupcijom obračunavali su se tako što su lomili stakla na kafani Biljane Radović u Ugljaru i zasuli je šok-bombama. Ispod srče našao se Mirko Radojević, dijabetičar. A zvuke lomljave i haosa, zaparale su reči jednog specijalca ROSU, kada je javljajući se na telefon jednog od uhapšenih Srba, njegovoj majci rekao: mrtav je! To što se slučajno zadesio na mestu akcije ROSU nije spaslo Razvigora Cvetića iz Zubinog Potoka, gluvonemog čoveka, te je i on, ni kriv ni dužan, završio kod lekara razbijenog nosa.

PROČITAJTE I: Komentar: Karte

Čak i onima koji su zaista poverovali da je stvarni motiv divljanja albanskih specijalaca obračun sa kriminalom (protiv čega niko nema ama baš ništa) moralo je makar malo da bude sumnjivo to što su mnoge od uhapšenih ubrzo i pustili. Ali su pre povratka kući i porodicama, uplašeni i u modricama, morali da svrate u bolnicu. Ili, što su maltretirali sve koji su se našli u okruženju onih koji su bili na spisku za hapšenje. Ili, zbog toga što već prelazi u naviku da ROSU u svoje akcije svaki put kreće kao da ide u rat.

Život na Kosovu i Metohiji vraća se polako u redovno vanredno stanje. Srbi su se pridigli. Lekić je na glavu vratio šajkaču. Jer, poznato je da se ovaj simbol svih srpskih pobeda i stradanja, nije skidao ni pred kraljem. Samo u crkvi - pred Bogom.