BIO je Goran Grbović osamdesetih godina ljubimac navijača Partizana. Kao veliki "grobar" ostavljao je srce na parketu, zasipao je rivale trojkama, a bio je specijalista za večitog rivala Crvenu zvezdu, od koje je retko gubio. Danas, sa nesmanjenom energijom i žarom u odnosu na igračke dane, Grbović je gladan novih pobeda u sasvim drugačijoj ulozi. Sa jasnim vizijama i planovima, jula 2018. je postavljen za direktora beogradske "Štark arene", najveće dvorane u regionu. Posle nepune godine upravljanja, u razgovoru za "Novosti", sa zadovoljstvom se osvrće unazad, a sa posebnim elanom priča o novim planovima i idejama.


* Košarkaški rečeno, odigrali ste prvu četvrtinu upravljanja "Štark arenom"?

- Tek smo na početku igre. Osnovni cilj je da "Arena" radi veći broj dana u godini i da smanji troškove kako bi bila rentabilna. Potrebno je više sportskih događaja, što je praksa u drugim halama, jer to obezbeđuje kontinuitet u radu. Svi drugi sadržaji - kulturni, zabavni, sajamski, izložbeni - treba da budu prateći, da bi nadomestili kvalitet u kompletnoj ponudi. Nastavljamo da investiramo u društvenu zajednicu kvalitetnim kulturnim i sportskim programima.

Pročitajte još - ZVANIČNO: Grbović imenovan za v. d. direktora "Štark arene"

* Koji su najveći izazovi sa kojima ste se susreli kao direktor?

- "Arena" je uveliko zakoračila u drugu deceniju rada i troškovi održavanja su nešto što opterećuje profitabilnost. Sredstva koja izdvajamo na mesečnom nivou za osnovno funkcionisanje daleko prevazilaze mesečnu zaradu. Konkretno, od sedam do devet miliona dinara, bez novca za lične dohotke zaposlenih. Zato je neophodno da imamo veliki broj vrhunskih događaja i nekoliko strateških partnera.


* Ističete ulogu Skupštine grada Beograda, kao osnivača i vlasnika objekta?

- Tu nailazimo na veliko razumevanje za sve segmente u poslovanju, i probleme koje imamo pokušavamo zajedno da rešimo na najbolji mogući način. Grad je u poslednjih godinu dana investirao u objekat više od milion evra za kupovinu medijske kocke i perimetra, koji su nam dali jedan viši nivo u pružanju usluge, za sanaciju istočnog i zapadnog platoa i brojna druga investiciona ulaganja. Planiramo zajedno održivi razvoj "Arene" i verujem da će to ići u najboljem mogućem smeru. Želja mi je da upravo sa njom postignem najveći mogući rezultat u dosadašnjoj karijeri.


* Sport vam je prioritet, ali su mnogima koncerti prva asocijacija na beogradsku halu?

- Beograd je za mene uvek bio rokenrol. Pokazatelj je Bajagin koncert. Ta publika postoji, samo joj treba ponuditi sadržaj. Naravno, sve to bez diskriminacije estradnih zvezda. Od septembra 2018. smo imali monumentalne koncerte. Bili su tu mladi izvođači, poput Maje Berović, velike balkanske zvezde Lepa Brena, Goran Bregović, Aco Pejović, i Šaban Šaulić, kome je to, nažalost, bio poslednji veliki koncert. Dolazi nam 24. septembra Eros Ramacoti, jedan od velikana italijanske muzike. Da ne pričam o Andreu Riju, koji nastupa u sredu, velika svetska zvezda. Bitno je što su ugledne promoterske kuće počele da smatraju Beograd svojom destinacijom.


* Koji vam je najveći uspeh u prethodnih godinu dana?

- To što je sada "Mala Arena" zauzeta tokom cele godine, i gde se već za narednu sezonu traži "termin više". Tu afirmišemo sport kroz mnogobrojne škole košarke, rukometa... Ona predstavlja najmoderniju salu za treninge vrhunskih sportista i rekreativaca. Unapredićemo i sadržaj ispred dvorane, taj prostor je do sada bio neiskorišćen. "Arena" treba da bude središte okupljanja svih stanovnika Novog Beograda i celog grada.


* Koji su vam ciljevi u predstojećem periodu?

- Želimo da oborimo sve dosadašnje rekorde po broju događaja i posetilaca i da, zajedno sa timom kojim rukovodim, ozbiljnim pristupom prema poslu i požrtvovanošću u svim tokovima "utakmice", iznesemo kvalitetno sve poslovne izazove postavlja-

jući neke nove standarde koji se u drugim ovakvim dvoranama već uveliko implementiraju na njihovim tržištima.



* Čega se najradije setite iz igračke karijere?

- Partizan je moj život. Sa 17 godina sam igrao najbolju Prvu ligu sveta, posle NBA. Saša Đorđević sad zove 25 potencijalnih reprezentacivaca, nas je bilo 50. Samo na mojoj poziciji, niska trojka, bilo je 20 kvalitetnih igrača. Imao sam sreću da igram sa dve generacije u državnom timu. Prvo sa onom koja je uvela Jugoslaviju u vrh svetske košarke, s Kićanovićem, Dalipagićem, Mokom Slavnićem... Tu sam ušao kao najmlađi '83, da bih posle bio deo one druge velike reprezentacije, sa Divcem, Paspaljem, Kukočem... Most koji sam prelazio između te dve generacije bio je dosta surov, ali na kraju sam bio nagrađen.


* Partizan u vaše vreme i sada?

- Nemoguće je porediti. Promenila su se pravila igre, pravila u FIBA... Sada imate po sedam stranaca u ekipi, u moje vreme ih nije bilo. Partizan je 1992. postao prvak Evrope bez stranaca, dok su rivali imali vrhunske Amerikance koji nisu mogli da igraju u NBA ligi. Mi smo igrali sa onim što smo stvarali.


* Šta mislite o treneru crno-belih Trinkijeriju?

- Bio je najbolje moguće rešenje prošle godine. Izuzetno je talentovan, ove godine bi on trebalo da formira ekipu. Sve zavisi od kluba. Mora da se odvoji tehnika i struka, za sada je sve to još izmešano. Treba da se napravi program koji bi mu se dao u ruke. Bez obzira na to što je Trinkijeri veliko ime, on je čovek zaposlenik.


* Šta vas je motivisalo da uđete u politiku i podržite SNS?

- Mi od 2000. nismo imali stabilnu političku platformu. Od 2008, "iskakanjem" Aleksandra Vučića, vi se vezujete za ličnost. Uvek sam bio za domaćinsko vođenje države. Od dolaska Zorana Đinđića na vlast, nažalost i njegove tragične pogibije, preko Koštunice, čiju vlast smatram mračnim periodom, pa do Tadića, koji se nije mešao u svoj posao... Srbija je 2000. bila "najpoželjnija udavača" Evrope, svako je hteo da se "oženi" njome, a Beograd je bio "najbolji mladoženja". Za 12 godina nismo uradili ništa. Prvo je trebalo da se reši nacionalno pitanje, ovo koje se sada rešava. Iste te demokrate su porodile rođenu, kosovsku bebu na onoj granici na Jarinju koju su postavile. Sada ta "beba" ima 18 godina - traži ličnu kartu, pasoš... To je zapalo aktuelnoj vlasti da rešava, i ovo je, istorijski, jedan od najtežih trenutaka za Srbiju. U poslednjih pet godina predsednik Vučić je pomerio granice. Kako? Kao domaćin. On trči taj maraton, sam. Niko ne zna koliko je to teško.


* Kakve su vaše političke ambicije?

- Nemam ih. Ovakvu politiku ću uvek da podržavam. Svoje stavove personalizujem kroz jednu ličnost. U politici je veoma bitno šta radite i kako predstavljate platformu. Vučić ne menja stavove, a pre njega su bili predsednici koji stavove nisu imali. Dosta vodi računa o ekonomiji. Dobija priznanja - ne mislim samo na orden od Putina, već i od Zapada. Radi "par ekselans".


KAZNE BI SPREČILE INCIDENTE

A INCIDENTI su, nažalost, obeležili finalnu seriju plej-ofa ABA lige između Crvene zvezde i Budućnosti.

- Veliki je ulog bio u svemu - konstatuje Grbović. - Rukovodstvo lige je to trebalo da spreči kaznama - ne na kraju, nego na početku. Znak između Budućnosti i Zvezde je, maltene, znak između dve države. Bilo je neprijatno za gledanje, a to i neko drugi posmatra. Takve stvari se u Evroligi ne praštaju.


JOKIĆ BLIZU IGRANjA ZA SRBIJU

* Šta kažete o Nikoli Jokiću, asu Denvera, najvećoj srpskoj NBA zvezdi u poslednje vreme?

- On igra evropsku košarku. Koristi telo, ekstremno je pokretljiv, ima "lepljive prste". Jokić je "ol raund", igra na svim pozicijama.

* A o nećkanju da igra za reprezentaciju?

- Individualna stvar. Ljudi ne mogu da shvate. To su ugovori od 149 miliona dolara, rešavaš životno pitanje. Postoje pravila u NBA, u klubu. Vi i vaše veštine postajete vlasništvo nekog privatnog lica. Ako postoji klauzula u ugovoru da ne može da ide bez ogromnog osiguranja, ne može da igra za reprezentaciju. Sada, međutim, mislim da je veoma blizu toga da igra za državni tim.