Žan Kristof Lagard: Skandal je u EU primiti Hrvatsku a odbiti Srbiju

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

KADA je nedavno u prvoj nacionalnoj televizijskoj debati, u susret nastupajućim izborima za Evropski parlament, pred dvanaestoro nosilaca vodećih francuskih lista postavljeno pitanje ko se zalaže za to da Srbija bude primljena u EU - zasijale su samo dve zelene lampice. Ova slika obišla je kontinent i pokazala kakvo je trenutno raspoloženje narodnih predstavnika prema evropskom putu naše zemlje. Među dvojicom koja su pritisla zeleni taster bio je i Žan-Kristof Lagard, aktuelni poslanik nacionalne skupštine i šef desnocentrističke stranke Unije demokrata i nezavisnih (UDI).

- Bio sam veoma iznenađen što sam, osim predstavnika socijalista, levičara, koji je takođe bio za prijem Srbije, samo još ja, kao desničar, odgovorio pozitivno - kaže Lagard u intervjuu "Novostima". - Glas nije dala čak ni krajnja desnica, ni republikanci. Niko se, osim jednog kandidata, nije ni uzdržao. Sve mi to deluje, jednostavno rečeno, nepristojno.

* Zbog čega?

- Ako su ozbiljni, kako svojim glasačima mogu da objasne da Srbija nije evropska zemlja? Kako mogu da objasne da Srbija nije učinila napor da bi ušla u EU? Kako mogu da obrazlože da pristupanje Srbije nije način da se prizna da ona pripada našoj evropskoj porodici i da se, uz to, stabilizuju i smanje tenzije na Balkanu? Primiti Hrvatsku i Sloveniju, a odbiti Srbiju, to je, prosto, skandal. Ne bih rekao istu stvar za Bosnu ili za Kosovo. Ali, kada je reč o Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, primamo dvoje, a nećemo trećeg? U ime čega? Govorim to krajnje iskreno i u Evropskom parlamentu ću se boriti da ubedim svoje kolege da ne postoji nijedan razlog da se Srbija spreči da se integriše u EU.

* Kako rešiti problem Kosova koje ste sami pomenuli?

- Nemam čudotvorno rešenje. Činjenica je da na Kosovu danas nema države. Ono i nije država. Nije međunarodno priznato, i sa moje tačke gledišta, nema ni pravo na međunarodno priznanje. Srbija je formirana kao država po evropskim principima, ne i Kosovo. Ne vidim danas jednostavno rešenje. Kosovo je neka vrsta neidentifikovanog političkog objekta.

* Šta mislite o nastojanju Kosova da uđe u Unesko, čije je sedište u Parizu?

- U Unesku se govori o kulturi. Da li postoji kosovska kultura? To je odgovor.

* Koji bi, po vama, trebalo da budu uslovi za prijem Srbije u EU?

- Jedini uslov koji bih izdvojio ne odnosi se na Srbiju, već na EU, a to je da je njen sistem odlučivanja trenutno paralizovan, jer moramo da imao konsenzus u vezi sa najširim spektrom pitanja. Pretpostavljam da ni građani Srbije ne bi želeli da uđu u takvu EU. Potrebno je da unutrašnjom reformom stavimo EU na točkove i da prihvatimo Srbiju, što je potpuno prirodan proces.

PROČITAJTE I:Ovakvu EU srušiće njeni poslanici

* Šta bi Srbija dobila ulaskom u EU, s obzirom na to da su neki njeni građani za, a neki protiv toga?

- Dobila bi, najpre, priznanje. Posle sukoba i ratova koji su, nažalost ,postojali zbog raspada Jugoslavije, Srbija je, i protiv svoje volje, ostala malo poznata na evropskoj sceni. Bilo bi to priznanje normalne, demokratske države, s evropskom istorijom i kulturom od pamtiveka, čak iako je u jednom trenutku bila ometena otomanskom invazijom. Druga stvar je pristup zajedničkom tržištu, što će omogućiti dalji ekonomski razvoj. Srbi su izuzetno veliki radnici, i to se najbolje vidi u srpskoj zajednici ovde u Francuskoj, koja je vrlo preduzimljiva. Ulazak u EU bi, takođe, omogućio i da se razvije infrastruktura. Treća stvar je doprinos činjenici da je zajednička Evropa sačinjena od istorije svake zemlje koja joj pripada. Nemačka, Francuska ili Danska, na primer, imaju drugačiju tradiciju, ali svi mi zajedno činimo Evropu i delimo istu kulturu koja je zasnovana na judeohrišćanskim korenima. Jednom rečju, ulazak Srbije u EU bi ispravio blisku prošlost, ostvario ekonomske i razvojne kapacitete i Srbima omogućio da u Evropu unesu to što jesu.

* Stekao se utisak da su mnogi učesnici debate intimno bili za ulazak Srbije u EU, ali su izjavama hteli da se dodvore biračima umornim od proširenja?

- Ne znam da li je bilo još onih koji su za to da Srbija uđe u EU i koji su glasali drugačije. Ali, ako je tako, onda se postavlja pitanje kako imati poverenje u ljude koji misle jedno, a rade drugo? Znači li to da će, ako uđu u Evropski parlament, glasati protiv članstva Srbije? Ja ću, svakako, glasati "za". Cilj politike je da kažemo ono što mislimo. Nekada se to nekome dopada, nekada ne. Znam da postoje ljudi kojima se neće svideti ovo što kažem, ali čvrsto stojim iza svojih ideja.

* Imate dobar kontakt sa srpskom zajednicom u Francuskoj?

- U gradu Dransiju, na severnom pariskom obodu, gde sam 17 godina bio gradonačelnik, i gde je danas predsednica opštine moja supruga, imao sam, i danas imam, prisan kontakt sa srpskom zajednicom. Pomažemo srpskom udruženju "Biseri", koje prenosi kulturu, tradiciju, običaje i jezik mlađim naraštajima. Da bi neko bio dobar građanin Francuske, ne treba da zaboravi svoje poreklo. Biti Francuz znači ponekad imati i korene daleko od Francuske. Kada nekuda treba da idemo zajedno, prvo treba da znamo odakle dolazimo. Ako smo zatvoreni sami u sebe, to nije dobro.

* Kako vam srpska zajednica na tome uzvraća?

- Tako što je perfektno integrisana. Zajedno gradimo Francusku. Srbi nam naširoko uzvraćaju tako što su ispravni građani, što naporno rade i uče. Proslavljaju svoje praznike, ali su otvoreni za druge. Francuzi su na njihovim proslavama uvek dobrodošli, isto kao što mlade Srbe, koje viđam da igraju folklor, nalazim i u teniskim i fudbalskim klubovima u njihovom gradu.

* Kakvi su danas francusko-srpski odnosi?

- Nisu dovoljno dobro razvijeni. Kao predsednik parlamentarne grupe i predsednik političke stranke, predložio sam da delegacija poslanika i senatora dođe na jesen u Beograd. U skupštinskoj saradnji nema dovoljno razmene i razumevanja. Političke stranke i poslanici u Francuskoj ne poznaju u suštini dovoljno dobro današnju Srbiju. Ostali su u slikama rata. Nisu videli nastavak. Prilika koju imam poznajući srpsku dijasporu u Parizu omogućila mi je da budem bolje informisan.

* Šta bi francuske vlasti u tom smislu trebalo da urade?

- Predsednik i premijer Francuske treba da ojačaju ove odnose i da budu prvi koji će da traže integrisanje Srbije u EU. Ne razumem zašto to ne rade. Srbi su naši istorijski i kulturni saveznici. Žao mi je što Francuska zapostavlja Srbiju. Nadam se da će skupštinska delegacija, koju ću predvoditi na jesen, doprineti da se to promeni.