Sva je prilika da će izbori za Evropski parlament, koji predstoje 23. do 26. maja, proteći u "okršaju" između partija centra i populističkih partija, ocena je sagovornika Tanjuga, koji, međutim, bez obzira na ishod, ne očekuju bitne promene za Srbiju, niti za njen pristupni proces i eventualno pridruživanje Uniji.


Profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić upozorava da najpre treba voditi računa o terminologiji, jer stranke koje se u evropskom javnom mnjenju nazivaju populističkim, radikalno desnim i ekstremno desnim zapravo nemaju svoj zajednički naziv, te iznosi stav da tako niko ne može da ih naziva, kao i da su "ti nazivi deo prljave izborne kampanje i da imaju pogrdni značaj".


"Ali, što se mene tiče, ovde je u pitanju takmičenje između sistemskih i nesistemskih partija unutar Evropske unije, između onih stranaka koje žele da zadrže status kvo, a to su one koje su do sada pobeđivale i onih stranaka koje žele da izmene sadržaj politike Unije, njen pravni sistem, način političkog odlučivanja i status država članica", rekao je Samardžić za Tanjug.


Prema njegovim rečima, prognoza je neizvesna, jer se prvi put zaista događa jedna politička utakmica.


"Prethodno su te utakmice bile manje više poznate unapred i zato je izborno telo čitave EU opadalo, u poslednja dva turnusa imamo tek po 43 odsto izašlih, za razliku od npr. 1979. godine, kada su bili prvi izbori za EP, a na njih je izašlo 63 odsto", istakao je Samardžić.


PROČITAJTE JOŠ: Ovakvu EU srušiće njeni poslanici


Samardžić smatra da će, kako ih naziva, nesistemske ili antisistemske stranke odneti mnogo veći procenat građanskih glasova nego u prethodnim izbornim ciklusima.


Kad je reč o posledicama po Srbiju i njeno pristupanje EU, Samardžić misli da izbori neće imati neki odlučujući značaj, jer, ističe, "i jedna i druga strana gledaju jako nepoverljivo i izuzetno skeptično na proširenje".


"EU se, što se tiče pristupnog procesa, zatvorila i nijedna država još za dugo neće ući. Sadašnja konstelacija je dovoljno pesimistična i neizgledna, pa i ako bi jači uticaj na politiku EU imale nesistemske stranke - to bi ostalo isto", kazao je on.


Dodao je da će se razlika ogledati u tome što će te sistemske stranke i dalje 'zamajavati' Srbiju i ostale zemlje zapadnog Balkana sa "nekakvom izvesnošću pristupanja jednog dana", što je prema njegovom mišljenju, politika koja želi da prikrije pravo stanje, a to je da pristupanja nema i da smo mi tu više vezani zbog nekih bezbednosnih i geopolitičkih interesa.


"Ove nesistemske stranke ako budu uticale i imale prevagu biće mnogo iskrenije i otvorenije - da pristupanja nema za duži period, dok one same ne reformišu i izmene Uniju onako kako one hoće, što je mnogo bolja pozicija nego ovih postojećih koje samo Srbiju zavlače na putu za EU", precizirao je Samardžić.


Malu pozitivnu stvar Samardžić ipak vidi u tom slučaju u pogledu rešavanja statusa Kosova, iznoseći očekivanje da bi pritisak kojem je Srbija izložena mogao da popusti.


"Ne bi bile tako žestoke njihove političke kampanje u korist nezavisnog Kosova pre svega, jer tu politiku vodi nekoliko država, najjačih u okviru Unije, Francuska, Nemačka i Britanija. Ove druge države imaju jedan drugačiji stav. One imaju kritički odnos prema dosadašnjoj politici prema Srbiji, pre svega prema represiji u vezi kosovskog pitanja i sa njima bi se mnogo lakše razgovaralo o nekom fer rešenj,u nego što je sada slučaj", zaključio je Samardžić.


Politički analitičar Aleksandar Popov smatra da partije evropske desnice koje se smatraju zaštitnicima nacionalnih vrednosti unutar EU neće ostvariti toliko značajan rezultat kao što se možda predviđalo u prvi mah, jer su, prema njegovom gledištu, upozorenja o daljim posledicama i razvoju EU, ukoliko takve stranke preterano ojačaju, imala ođeka kod birača.


"Desnica je bila u nadiranju u jeku migrantske krize. Ali, kako je u dobroj meri taj naboj opao, mislim da ta ''municija'' ne može da se koristi kao pre recimo dve godine. Međutim, sigurno je da će oni ostvariti veći uspeh nego ranije", izjavio je Popov za Tanjug.


EU je, prema njegovim rečima, u previranju i traganju za sobom, te u sklopu svoje unutrašnje konsolidacije on ne očekuje značajnije korake ka proširenju, čak i da desne (suverenističke) partije odnesu prevagu.


PROČITAJTE JOŠ: PARADOKS POSLE "BREGZITA": Britanci će možda da učestvuju na izborima za EP?


"Prvo mora da se vidi na koji način će se reformisati EU, a drugo će biti odnos prema prijemu novih članica. Već sada je apsolutno upitna godina 2025. zbog otpora pojedinih zemalja, pre svega Francuske", naglasio je Popov.


Kako ističe, sigurno je da ako Srbija želi da ostane na evropskom putu moraće da nađe rešenje za problem Kosova, kao i da ispunjava druge kriterijume iz Kopenhagena.


"Unutrašnje uređenje zemlje, napredak na polju vladavine prava, nezavisnih institucija i medijskih sloboda i smanjivanje nivoa korupcije ostaće na evropskoj agendi", zaključio je Popov.


Izbori za EP, jednu od tri ključne institucije Evropske unije (Komisija, Savet i Parlament), biće održani od 23. do 26. maja u 28 država članica.