Ko su novi radikalni levičari: Sa Kočom na prsima maštaju o revoluciji

PAŽLjIVIJI posetilac beogradskih klubova, barem onih alternativnijih, lako će primetiti veliki povratak revolucionarno-komunističke ikonografije. Poput Če Gevare, na majicama se pojavljuje Koča Popović, a može se naići i na poneku petokraku, pa i na srp i čekić.

Vorholovski portreti komandanta Koče, predstavljenog kao romantičnog pesnika revolucionara, maltene jugoslovenskog Korta Maltezea, dele se na društvenim mrežama, neki se sećaju njegovog rođendana, ispisuju njegove citate.

PROČITAJTE JOŠ: LAZANSKI OTKRIVA: Srbija hoće da kupi moćni PVO od Kine, ali postoji jedna prepreka - Amerika!

Sve to samo je modni izraz, u Evropi već godinama prisutnog, a sve prisutnijeg i u Srbiji, ponovnog rađanja radikalne levice i to među generacijama rođenim i odraslim na razvalinama neuspešnog socijalističkog eksperimenta.

Oni ponovo raspravljaju o mogućnosti stvaranja balkanske federacije, o tome da li je Staljin klasik socijalizma ili grobar levih ideja, o naučnom socijalizmu, marksizmu i maštaju o novoj revoluciji i konačnom oslobađanju radnog naroda.

Dešava se to daleko od mejnstrim medija, ali na njihovim, često žučnim raspravama, okupi se i po stotinak ljudi. Događa se da im neonacisti prekidaju tribine, pa ponekad sve to izgleda kao mini-repriza tridesetih godina prošlog veka.

Iako se nekada čini da omladinskih radikalno-levičarskih i komunističkih organizacija u Srbiji danas ima više nego što ima njihovih članova, levičari su poslednjih godina sve aktivniji, posebno na različitim vrstama socijalno-političkih protesta u prestonici. Grupa koja sebe naziva Levi blok bila je lako uočljiva i na šetnjama "1 od 5 miliona", gde su izgledali kao protest u protestu, krećući se iza transparenta "Stop krvavim radničkim košuljama". Aktivisti organizacije Marks 21 dospeli su i u udarne termine posle verbalnog, a zamalo i fizičkog, okršaja sa jednim od lidera SzS Draganom Đilasom. Sa predstavnicima Marks 21 i organizacije jugonostalgičarskog naziva SKOJ, razgovarali smo o tome šta je zapravo radikalna levica danas u Srbiji, za šta se zalažu, u šta veruju, ko su njihove ikone.

Aleksandar Đenić / Foto K. Mihajlović

Pavle Ilić (26), profesor i prevodilac, član je organizacije Marks 21. Kaže da sebe smatraju marksističkom, antistaljinističkom organizacijom, koja korene vuče iz trockističkog pokreta. Oktobarsku revoluciju vide kao najvažniji događaj 20. veka, a Staljinov dolazak na vlast kao - kontrarevoluciju zasnovanu na masovnim zločinima.

Sa njim se ne slaže Aleksandar Đenić (28), diplomirani antropolog, prvi sekretar SKOJ. Oni su, kaže, marksističko-lenjinistička organizacija, omladina Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ), koja "na osnovu naučnih principa gradi socijalističku alternativu i komunističku perspektivu". A Staljin je za njih "klasik naučnog socijalizma i jedna od najoklevetanijih istorijskih ličnosti":

- Prva žrtva Staljina bio je Hitler, a tokom njegove ere SSSR je postao prva industrijska sila u Evropi. Sasvim je normalno da onaj ko je najviše potkopao kolonijalna carstva u tom periodu, bude oklevetan od imperijalističkih medija.

Ono u čemu se dvojica naših sagovornika slažu jeste kritički odnos prema SFRJ. Iako ističu pozitivne tekovine bivše države, od iskorenjivanja nepismenosti, do radničkih prava i male nezaposlenosti, nekadašnja Jugoslavija za njih je daleko od socijalističkog ideala.

Ilić kaže da SFRJ čak i ne smatra socijalističkom državom:

- U Jugoslaviji je postojala vladajuća klasa, a ekonomski odnosi bili su suštinski kapitalistički.

Sličan im je i odnos prema budućnosti Balkana. I jedan i drugi vide NATO kao udarnu pesnicu imperijalizma i zalažu se za stvaranje Balkanske federacije kao jedinog okvira koji ovdašnjim narodima može omogućiti slobodu.

Aktuelnu vlast u Srbiji, Đenić vidi kao kontinuitet politike koja se vodi od 2000. godine i koja je, kaže, u službi kapitala, MMF i Svetske banke. Nešto više razumevanja ima za poziciju Slobodana Miloševića:

- Devedesetih godina SRJ je bila izložena imperijalističkoj agresiji jer nije imala aranžmane sa MMF i Svetskom bankom i nije pristajala na privatizaciju. Kritični smo, međutim, prema kriminalu iz tog perioda, bogaćenju elita, uništavanju industrijskih postrojenja...

Pavle Ilić, foto K.Mihajlović

Đenić kaže da je SKOJ protiv EU, kao tvorevine koja brani krupni kapital i smatra da je politika pridruživanja uništila našu zemlju.

Za Ilića kontinuitet politike, u čijoj osnovi vidi nacionalizam i poslušnost spoljnim centrima moći (od Moskve do Brisela), traje još od devedesetih godina:

- Milošević nije bio nikakav antiimperijalista, već predstavnik lokalnog velikosrpskog imperijalizma. On je omogućio da se vladajući sloj iz SFRJ pretvori u novu buržoaziju. A dolazak DOS na vlast bio je izraz momenta kada je ta klasa shvatila da je režim Miloševića postao prepreka za ekonomske planove, a ne više zaštita. Iako je životni standard rastao dok efekti krize nisu počeli da se osećaju, Srbija je u tom periodu postala dužnička ekonomija. Naprednjaci su spoj režima iz devedesetih i dvehiljaditih.

PROČITAJTE JOŠ: Stronski: Srbija traži saglasnost Rusije za sporazum sa KiM

Naši sagovornici svesni su svog položaja na margini srpske političke scene. Ali veruju da se to može promeniti:

- Često i brzo se dešavaju promene na ovim prostorima. Za jedan ljudski vek prošli smo put od autoritarne monarhije, preko Narodno-oslobodilačke borbe i života u multietničkoj zajednici, do raspada države. Granice Srbije promenile su se još tri puta. Nije naivno očekivati da se trend ubrzanih promena nastavi i da dođe vreme za jačanje radikalne levice - navodi Ilić.

A, radikalna levica, kako tvrde, ipak nije odustala od revolucije.

- Revolucija znači promenu vlasničke strukture, a ne puč - kaže Đenić. - Ona se može izvesti mirno, putim izbora ili oružano. To zavisi od istorijskih okolnosti. Mi nastupamo sa pozicija humanizma, protiv bilo kog rata, osim ako nas istorijske okolnosti na to ne nateraju.

KOSOVO PROJEKAT IMPERIJALISTA

REŠENjE kosovskog pitanja i Ilić i Đenić gledaju kao deo borbe protiv imperijalizma. Ilić kaže da najveća prepreka "ispoljavanju prava naroda Kosova na samoopredeljenje više nije Srbija, već NATO":

- Protivimo se pokušajima Srbije da uspostavi ponovnu kontrolu nad delovima Kosova. Zalažemo se za bilateralni sporazum kojim bi se obe države oslobodile prisustva NATO. U tom kontekstu treba priznati nezavisnost Kosova, sa dugoročnim ciljem stvaranja Balkanske federacije.

Pavle Ilić, foto K.Mihajlović

Đenić, međutim, kaže da je za SKOJ, Kosovo sastavni deo Srbije:

- Svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, ali ne kada iza toga stoji imperijalistička sila. Najveći problem na KiM je Bondstil, a nezavisnost Kosova je posledica imperijalizma i bombardovanja. Zbog toga komunisti širom sveta ne priznaju Kosovo.

I GEJ BRAK TEKOVINA BURŽOAZIJE

NA pitanje o pogledu na savremeni pokret za gej prava, Đenić kaže da je seksualna orijentacija lična stvar svakog pojedinca:

- Upravo današnji ideološki aparat nameće bavljenje ličnim stvarima, kako se ne bismo bavili krucijalnim pitanjima poput radničkih prava. Što se tiče pitanja gej brakova - mi se protivimo svakom buržoaskom braku, pa i gej braku.