Pre pet godina se pokretanjem Berlinskog procesa činilo da je zapadni Balkan jedan od prioriteta EU, ali vremena su se promenila i uoči sutrašnjeg samita u Berlinu oseća se zamor, navodi Dojče vele.

Za Tonina Piculu, bivšeg hrvatskog ministra spoljnih poslova, koji je sada poslanik Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) u Evropskom parlamentu, Berlinski proces je od početka delovao kao neka vrsta Plana B za zemlje zapadnog Balkana.

"Već tada se moglo naslutiti da će pristupanje zapadnog Balkana kao poslednje velike celine u Evropsku uniju biti odloženo za duže vreme, pa je Berlinski proces bio alternativa koja je trebalo da pomogne višem stepenu unutrašnje uređenosti tih zemalja i kvalitetnijih međusobnih odnosa", kaže Picula za Dojče vele.

On navodi da je već pre pet godina pojam "proširenje" bio kontaminiran i u zemljama EU je bilo malo onih koji su tako nešto podržavali.

"Ni tada, a tako je i danas, proširenje gotovo nigde nije deo izbornog programa relevantnih politickih partija unutar EU", naglašava Picula.

To je, međutim vrlo kratkovidno, uveren je ovaj evropski poslanik, jer "Evropska unija je još uvek otvoren projekt" koji ne može da bude upotpunjen kao projekat mira i prosperiteta za sve dok "zapadni Balkan kao jedan od ključnih regiona za funkcionisanje EU i mira na kontinentu ostaje izvan toga".

Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu u frakciji Zelenih i izvestilac EP za Kosovo Igor Šoltes za Dojče vele kaže da je od pocetka perspektiva primanja zemalja zapadnog Balkana u članstvo bila zamišljena kao partnerski odnos dve strane.

Prema njegovim rečima, glavni znak za uzvubnu bi trebalo da bude to što mladi na zapadnom Balkanu sve učestalije napuštaju svoje zemlje u potrazi za boljim životom.

"Oni napuštaju te zemlje, svoju budućnost traže izvan regona - i to bi morao da bude veliki znak za uzbunu. Odlazak mladih, obrazovanih ljudi predstavlja veliku opasnost za budućnost tih zemalja", smatra Šoltes.

Prema njegovim rečima, Unija je trenutno "suočena sa izazovom nacionalizma i populizma" i uglavnom je trenutno zabavljena sama sa sobom.

Jedna od posledica je i da se onda na područje zapadnog Balkana, na kojem EU ostavlja prazan prostor, dolaze drugi akteri svetske politike, poput Rusije, Kine ili Turske, kaže Andrej Kovačev, bugarski zamenik predsednika Demohršćanske frakcije u Evropskom parlamentu.

"I taj uticaj drugih aktera je vrlo zabrinjavajuć. To je upravo i bio jedan od razloga zbog čega je Bugarska, za vreme predsedavanja EU, pitanje evropske integracije stavila u centar pažnje", kaže Kovačev.

On dodaje i da Evropska unija mora što više svojih programa već sada da otvori za zemlje zapadnog Balkana i kao jedan od primera navodi program za obrazovanje mladih Erasmus.

"Mi moramo ljudima jasno da pokažemo, da EU za njih puno ostvaruje, a ne na primer Rusija. Šteta je da su u Srbiji ljudi uvereni da njih Rusija jako pomaže, mada brojke pokazuju nešto sasvim drugo, da evropske porezne platiše investiraju u Srbiju", smatra Kovačev.