ODNOSI Srbije i Rumunije uvek su se odvijali u dobrosusedskim uslovima, u duhu poverenja i prijateljstva, u okviru prekogranične saradnje, zajedničkih bilateralnih, regionalnih ciljeva i u odnosima sa EU. Proglašenje Temišvara i Novog Sada za evropske prestonice kulture u 2021. godini i zajednički prateći projekti će dodatno doprineti jačanju istorijskih veza naših naroda.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa ovim rečima sumira duge i dobre odnose suseda koji su u svim balkanskim burama uspevali da očuvaju prijateljstvo. U godini kada se obeležava 140 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rumunije, koja je trenutno predsedavajuća Savetu EU, ambasadorka Popa ocenjuje da je potencijal i za ekonomsku saradnju visok.

- Rumunske kompanije su prisutne na srpskim tržištima. Ukupna trgovinska razmena u 2018. godini dostigla je milijardu i po evra, a održavanje trenda rasta trgovine i investicija ukazuje na to da njihov potencijal nije iscrpljen. Partnerski projekti u oblasti razvoja IT sektora mogu doneti korist i na bilateralnom i na regionalnom planu. Stvaraju se i nove mogućnosti u oblastima turizma i kulture, koje se mogu iskoristiti u kontekstu proglašenja Temišvara i Novog Sada za evropske prestonice kulture 2021. godine.

* Rumunija je posvećena integraciji našeg regiona u EU. Mislite li da je moguće da Srbija do 2025. postane član?

- Čvrsto verujem da je činjenica da je EU u 2018. godini potvrdila evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana stvorila jedinstvenu priliku koju će, verujem, Srbija iskoristiti da ubrza pregovore o pristupanju u toku mandata rumunskog predsedavanja Savetu EU.

* Rumunija i Srbija su članice Krajovske grupe, zajedno sa Bugarskom i Grčkom. Kako ona doprinosi stabilnosti Balkana?

- Rumunija je čvrsto posvećena stvaranju kohezivnog i bolje integrisanog regiona, u koji će biti uključene i balkanske države kao preduslov za održivi rast u regionu. Srbija je glavni korisnik ovih mera, kao ključna država za stabilnost i bezbednost regiona, i može služiti kao primer drugim državama kandidatima i pretendentima.


* Rumunija ne priznaje nezavisnost Kosova. Da li očekujete neke rezultate u rešavanju ovog pitanja, i ako ih očekujete, na koji način?

- Rumunija ostaje posvećena jačanju stabilnosti i prosperiteta u celom regionu kroz instrumente i politike koje je EU stavila na raspolaganje, i u tom kontekstu naravno da želi da bude svedok uspešnih rešenja koja potvrđuju ostvarenje ovih ciljeva. Glavni akteri po tom pitanju ostaju Beograd i Priština, i oni će biti činioci koji će odlučivati kada i kako će se ovaj proces normalizacije odnosa razvijati.

DUNAV I "TRI MORA" * Kakve mogućnosti za saradnju nude Strategija EU za Dunavski region i poslovni forum "Inicijative tri mora"? - Rumunija je 1. novembra prošle godine preuzela jednogodišnji mandat predsedavanja Strategijom EU za Dunavski region, a godišnji forum 27. i 28. juna u Bukureštu će biti dobra prilika da se potvrdi posvećenost sprovođenju Strategije sa naglaskom na njenoj povezanosti sa glavnim operativnim programima EU i novom kohezionom politikom. Poslovni forum "Inicijative tri mora" nastoji da doprinese ekonomskom razvoju zemalja učesnica i regiona boljim povezivanjem u transportnom, energetskom i digitalnom sektoru. Naš cilj je pokretanje investicionog fonda, stvaranje mreže privrednih komora ove inicijative, kao i učešće Evropske komisije, SAD i Nemačke na visokom nivou, kao partnera.

PROČITAJTE I: VUČIĆ SA PREMIJERIMA BUGARSKE, GRČKE I RUMUNIJE: Srbiji podrška za ulazak u EU


* Rumunija je članica NATO, a Srbija je vojno neutralna. Kako ta činjenica utiče na vojnu saradnju dveju zemalja?

- Članstvo Rumunije u NATO-u i vojna neutralnost Srbije ne isključuju bilateralnu saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane. Putem Partnerstva za mir, Srbija učestvuje u NATO programima, što omogućava saradnju naših vojnika u multilateralnim vežbama koje organizuje Savez, a vežba civilne zaštite u Mladenovcu u oktobru 2018. samo je jedan od primera dobre saradnje.

* U kojoj meri stacioniranje i raspoređivanje protivraketnih odbrambenih sistema u Rumuniji utiče na odnose i stabilnost u regionu?

- Sistem odbrane NATO-a protiv balističkih raketa, čiji je sastavni deo baza u Deveselu, strogo je odbrambene prirode. Osmišljen je tako da ojača evroatlantsku bezbednost u celini, zasnovanu na principima zajedničke solidarnosti, odgovornosti i bezbednosne nedeljivosti.

* Kako će se "bregzit" odraziti na budućnost EU?

- Naš cilj će biti okončanje svih potrebnih zakonodavnih predloga kako bi EU bila spremna za bilo koji scenario na dan povlačenja Velike Britanije. "Bregzit" može kratkoročno prouzrokovati ekonomske gubitke obema stranama, ali gubici se mogu nadoknaditi putem saradnje.

* Tokom rumunskog predsedavanja, održaće se izbori za Evropski parlament i očekuje se nova evropska komisija. Mogu li ovi izbori značajno promeniti lice EU?

- Bez obzira na opcije evropskog biračkog tela i strukturu nove komisije, izazovi će ostati. U tom kontekstu, više nego ikada smatram da je neophodno da prioriteti EU ostanu usredsređeni na multikulturalnost, koheziju i zajedničke temeljne vrednosti.

POKLON KNEZA MIHAILA

* U Nacionalnom istorijskom muzeju u Bukureštu nalazi se mač koji je knez Mihailo poklonio rumunskom vladaru Kuzi, sa natpisom Amicus certus in re recerta. Ova posveta ima simboliku i u današnje vreme?

- Da, to je još jedan dokaz da vreme proverava prijateljstva, ali odnosi između Rumunije i Srbije su jasan primer bilateralnog dijaloga u uslovima dobrosusedstva. Naša tradicionalna saradnja je dokazala da se svako pitanje između naših država može rešiti zajedničkim naporima, političkim i tehničkim dijalogom, zasnovanim na poverenju i uzajamnoj podršci.