PUNIH šest godina, uz toleranciju evropskih posrednika i garanta Briselskog sporazuma, kosovske vlasti nonšalantno ignorišu obavezu da ispune šest njegovih tačaka koje se odnose na Zajednicu srpskih opština i na koje su pristali potpisujući ovaj dokument. Zajednice, koja je za srpsku stranu bila ključni deo sporazuma, i dalje nema, kao što nema ni prekora međunarodnih zvaničnika upućenih Prištini zbog neispunjavanja dogovorenog.

Posle kupovine vremena slanjem Ustavnom sudu na procenu da li je sporazum o formiranju ZSO u skladu sa kosovskim zakonima i ustavom, prištinski političari su našli nove načine da ovo pitanje skrajnu do daljeg. Najpre su formiranje ZSO uslovili raspuštanjem srpskih paralelnih struktura na KiM, zatim su postavili novi uslov: prvo pravno obavezujući sporazum sa Srbijom, pa ZSO, da bi na kraju stigli do stava: ZSO će se osnovati uporedo s članstvom Kosova u UN. Saplitanje ZSO prošlog meseca je i zakonski ozvaničeno, jer se u Platformi za dijalog sa Srbijom kaže da na "Kosovu neće biti nekog drugog nivoa vlasti osim lokalnog i centralnog".

Pročitajte još - Brisel neće da se meša u ubistvo dijaloga?!

Sve ove poruke u Beogradu se tumače tako da Priština zapravo nema nameru da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i da to i ne krije. Prvi dogovor od 15 tačaka, podsetimo, parafirali su 19. aprila 2013. godine tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, što su zvaničnici Evropske unije ocenili istorijskim danom. Svoj paraf na dokument stavila je i tadašnja posrednica u dijalogu i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.

Prema postignutim sporazumima, ZSO treba da bude Zajednica sa većinskim srpskim stanovništvom na KiM, a njene glavne nadležnosti su jačanje lokalne demokratije, nadzor razvoja lokalne privrede, u oblasti obrazovanja, primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite, koordinisanje urbanog i ruralnog planiranja, usvajanje mera za poboljšanje uslova života povratnika na KiM...

ZSO, kako je propisano, treba da ima svoju skupštinu koju će činiti predstavnici svake opštine, predsednika i potpredsednika, savet, odbor, kancelariju za žalbe.., a finansira se preko doprinosa njenih članica, prihoda od usluga, iz sredstava centralnih vlasti, donacija, kao i iz Republike Srbije.

Naši sunarodnici na severu KiM ne odustaju od Zajednice Foto I. Radulović

Na konstantne poruke iz Prištine da Zajednica ne može da ima izvršna ovlašćenja, srpska strana je uvek odgovarala da ZSO koja bi bila prazna ljuštura sa nadležnostima nevladine organizacije, ukazuje nije ni potrebna, jer je ona zamišljena kao krovna institucija koja će objediniti i povezati Srbe na Kosmetu i olakšati im život.

Pročitajte još - Brisel "tesan" za dijalog

ENERGETIKA

DEO sporazuma koji je trebalo da sprovede srpska strana, a koji se tiče integracije policije na severu u okvir Kosovske policije kao i srpskih sudija u kosovski pravni sistem, postojanja regionalnog komandira policije za četiri opštine na severu, organizacije opštinskih izbora na severu po kosovskim propisima, je ispunjen, a ostalo je da se preciziraju dogovori o energetici.

SKOT: U REŠENjU I MEĐUSOBNO PRIZNAVANjE

AMERIČKI ambasador u Beogradu Kajl Skot rekao je u četvrtak da bi "sveobuhvatno rešenje kosovskog pitanja trebalo da uključi međusobno priznanje". On je na TV Prva naglasio da to piše i u pismu koje je predsednik SAD Donald Tramp uputio predsedniku Aleksandru Vučiću. Upitan mogu li se očekivati žešći pritisci na Srbiju u narednim mesecima i da li je istina da su SAD odustale od kompromisnog rešenja, Skotov odgovor je bio odričan.

Kajl Skot,foto Tanjug

HARADINAJ: BEZ PRIČE O ZSO U BERLINU

MISLIM da na skupu u Berlinu 29. aprila neće biti razgovora o kosovskoj teritoriji ili ZSO - rekao je Ramuš Haradinaj, premijer privremenih prištinskih institucija.

On je izjavio i da su pomirenje i kompromis sa Beogradom mogući samo uz međusobno priznavanje i da postizanje kompromisa "ne znači amnestiju Srbije za zločine koje su Srbi počinili tokom sukoba".