SVE su glasniji zahtevi i pojedinih ministara da Srbija promeni kurs i odustane od višedecenijskog "kucanja" na briselska vrata, ali Vlada zasad, bar zvanično, neće preispitivati ključni spoljnopolitički cilj, a to je članstvo u EU.

Međutim, "naruku" sve otvorenijim evroskepticima u Nemanjinoj 11, idu i izjave briselskih zvaničnika da je naš put ka EU na dugom štapu, koje ogoljeno iznose i usred Beograda. Posebno je sporan i odnos Unije prema blokadi dijaloga Beograda i Prištine, gde se, horski, krivcima proglašavaju obe strane, iako je čitav proces zaustavljen zbog provokacija i jednostranih poteza lidera kosovskih Albanaca - od uvođenja suludih taksa do usvajanja platforme za pregovore koja je prst u oko našoj strani.


PROČITAJTE JOŠ:
Aleksandar Vulin: Razgraničenje sa Šiptarima, i to što pre!

Prema rečima ministra odbrane Aleksandra Vulina, EU je dala i više nego dovoljno povoda da se ozbiljno razmišlja o redefinisanju politike prema Uniji. On je u intervjuu "Novostima" poručio da, kao što je EU umorna od proširenja, tako smo i "mi umorni od njihovih neprekidnih novih uslova i pomeranja ciljeva, od pravdanja svega što rade Šiptari i zahteva da se i mi uzdržavamo od odgovora na njihove provokacije".

I Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj i lider Srpske narodne partije (SNP), smatra da čitava evropska politika Srbije mora biti temeljno preispitana:

- S obzirom na to da EU ne želi Srbiju kao svog člana, što je nedvosmisleno potvrdila francuska ministarka usred Beograda, i s obzirom na činjenicu da nas ucenjuju u vezi sa Kosovom, Srbija treba da se fokusira na druga savezništva i prijateljstva da bi odbranila svoje nacionalne interese i obezbedila ekonomski razvoj. Mi uopšte i ne znamo kakva će EU biti posle izbora za evropske institucije koji će biti održani u maju.

Iako već godinama apeluje na Brisel da nam "ne postavlja pokretne mete", odnosno da prekine sa praksom dodatnih uslova, prvi poptpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić u ponedeljak nije hteo da komentariše Vulinovu ideju, navodeći da je reč o - ličnom stavu.

Han i Junker

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović podseća, za "Novosti", da je politika Vlade Srbije definisana ekspozeom u kojoj su evropske integracije postavljene kao prvi strateški cilj koji je Vlada, čija je okosnica SNS, predstavila građanima i Skupštini:

- Evropske integracije jesu proces koji ima svoje unutrašnje i spoljne izazove, i tako je bilo za sve zemlje koje su pristupale, za neke je bilo lakše, za neke teže. Idu evropski izbori, očekujemo da novi saziv evropskih institucija trasira jasan pravac reformisane EU i očekujem da će politika proširenja opstati i postati deo plana reformi EU. Kao međunarodni sekretar SNS i ministar za evropske integracije, smatram da je suštinski važna proevropska orijentacija Srbije jer je to istovremeno i razvojna i reformska agenda koju smo obećali građanima.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da u ovom trenutku nije realno da se pitanje redefinisanja politike prema EU nađe na dnevnom redu Vlade:

- Ipak, dobro je i da se čuju stavovi da evropski put ima sve manje smisla. To ne znači da Srbija treba u potpunosti da ga odbaci, ali mora intenzivno da razmišlja i o alternativama.


PROČITAJTE JOŠ:
Vučić: Neka Priština povuče takse; Skot: Neophodno naći način za nastavak dijaloga Beograda i Prištine

ČEKAMO DVE DECENIJE

IAKO su ubrzo posle petokotobarskih promena 2000. i formalno započele naše evropske integracije i u njih polagane velike nade, trebalo je da prođe čitavih 12 godina dok Srbija i zvanično, 2012, nije dobila "status kandidata" za članstvo u EU.

Ipak, to nije značilo i da počinju pregovori sa Briselom, koji su posle nekoliko odlaganja i stalnog iskakanja novih uslova, počeli dve godine kasnije - 2014. Od tada proces integracija ide sporo, a za pet godina otvoreno je samo 16 od 35 pregovaračkih poglavlja, dok su uslovljavanja i očekivanja od Beograda sve veća. Brisel je nezadovoljstvo Srbije pokušao da amortizuje pominjanjem 2025. kao godine "mogućeg ulaska u EU". Poslednjih meseci i tu "šargarepu" pojedini evropski lideri, poput franucskog predsednika Emanuela Makrona, pomeraju sve dalje, šaljući poruke da će vrata EU biti zatvorena dok se ne reformiše iznutra.