IAKO je u Zagrebu dobro poznato da nema načina na koji bi od Beograda mogla da se zahteva ratna odšteta, ova tema se uvek nađe na repertoaru u hrvatskom Saboru kada se raspravlja o Srbiji. Tako su i diskusiju o Predlogu zakona o nestalim osobama opozicioni poslanici iskoristili da, osim informacija o nestalima, i reparacije isture kao uslov koji Srbija mora da ispuni da bi mogla da nastavi pregovore sa Evropskom unijom o članstvu.

Da bi Hrvatska mogla da potegne pitanje ratne odštete, kako smatraju pravnici, prvo bi neki sud morao da utvrdi da postoji povreda konkretne odredbe međunarodnog prava, za šta kao posledica sledi naknada štete. Pred Međunarodnim sudom pravde, podsetimo, već se vodio proces po tužbi Hrvatske protiv Srbije u kome je tražena ratna odšteta, ali je tužba Zagreba odbačena. Druga mogućnost je odlazak na arbitražu. Za to, međutim, mora da postoji i saglasnost Beograda, pa je teško da će do nje ikada doći.

Pročitajte još - Ratna odšteta je pusti san Hrvatske

Premijer hrvatske vlade Andrej Plenković prošle godine je podsetio na član 7. sporazuma o normalizaciji odnosa Hrvatske i tadašnje Jugoslavije, potpisan 1996. u Beogradu, u kom je predviđeno da se u roku od šest meseci potpiše sporazum za naknadu za svu uništenu, oštećenu i nestalu imovinu, istakavši da taj sporazum nikada nije potpisan i da bi o toj obavezi moglo da se razgovara.

Takođe, kada je u Saboru bio upitan o rešavanju otvorenih pitanja sa Srbijom, a među njima i o ratnoj odšteti, Plenkovićev odgovor je glasio da put Srbije u EU vodi i preko Zagreba i rešavanja akumuliranih pitanja, tako da, mada ratnu odštetu češće pominje hrvatska opozicija, i vlast sa njom koketira po potrebi.

Pročitajte još - Hrvati nam traže 32, a dužni 40 milijardi evra

U Zagrebu su političari svojevremeno tvrdili da Srbija treba da plati odštetu u iznosu i do 40 milijardi dolara, dok bi na drugoj strani po nekim računicama u Beogradu, Srbija od Hrvatske mogla da zatraži identičnu sumu za štetu nanesenu privatnoj imovini proteranih Srba, za penzije koje im se duguju, kulturno blago SPC, imovinu preduzeća...

Zagreb,foto N.Fifić

I bez zahteva za reparacije, Hrvatska je po pitanju puta Srbije u EU odavno nanizala uslove: da se počne sa rešavanjem pitanja granice, da se Beograd angažuje po pitanju otkrivanja sudbine nestalih, da se suoči sa posledicama sukoba na području bivše Jugoslavije, da se ostvari puna saradnja sa Hagom, da se zaštite manjinska prava za Hrvate u Srbiji i, možda ključan uslov - da srpska strana odustane od zakona o univerzalnoj jurisdikciji.

RAZGOVOR O OTVORENIM PITANjIMA

REŠAVANjE otvorenih pitanja od velike je važnosti za građane obeju zemalja i za unapređenje bilateralnih odnosa - zaključeno je u petak na sastanku nacionalnih koordinatora za otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske - Nemanje Stevanovića i Miroslava Pape. Sagovornici su se saglasili oko stava da otvorena pitanja dveju zemalja ne treba da utiču na proces pristupnih pregovora Srbije sa EU, već da ih treba rešavati bilateralno.