BOMBE koje su sa sigurne udaljenosti slali da zasipaju SRJ 1999. godine, pojedinim glavnim promoterima NATO agresije raskrčile su put do unosnih poslova na Kosovu. Preobučen u odelo biznismena, glavnokomandujući NATO snaga iz perioda bombardovanja, Vesli Klark, bacio je oko na rudno bogatstvo na KiM, dok je američka državna sekretarka iz tog doba, Medlin Olbrajt, preko više firmi i fondova isplela mrežu oko kosovskih telekomunikacija.

Klark, sada penzionisani general, već šest godina pokušava da pokrene posao na Kosovu sa firmom "Enviditi enerdži Kosovo", u kojoj je član Upravnog odbora. Iako je projekat Klarkove kompanije u jednom momentu stigao i do skupštine u Prištini, ipak je povučen iz procedure, ali general nije odustao od ove namere već, kako je sam rekao, čeka da se u vladi u Prištini oko ovog projekta "stvori konsenzus".

"Olbrajt grupa" je prvo na KiM bila specijalni savetnik predsednika Upravnog odbora kosovskog internet provajdera "Ipko", koji je posle spajanja sa slovenačkim "Mobitelom" dobio licencu za mobilnog operatera na KiM. Koliko je Olbrajtova profitirala od ovog posla, može samo da se nagađa, ali je ova, sada profesorka diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun, prema nekim spekulacijama navodno zaradila 20 miliona evra.

PROČITAJTE I:Serđo Romano: Bombardovanje Srbije bila politička greška!

Prema pisanju medija na albanskom, nije se sve završilo samo na davanju saveta "Ipku", već kompanija "Olbrajt kapital menadžment" (ACM), ima deo akcija u toj kompaniji, zbog čega se i podigla prašina kada je pre sedam godina ACM ušla u trku za kupovinu Pošte i telekomunikacija na Kosovu. Od toga je, bez nekog podrobnijeg pojašnjenja, naprasno odustala.

Istoričar Nemanja Starović kaže za "Novosti" da u političkoj kulturi SAD nije neuobičajeno da nosioci javnih funkcija posle napuštanja položaja nastavljaju karijere u poslovnom svetu, ali da se veoma pažljivo prati da li će svojim daljim angažmanom ući u sukob interesa i ostvariti materijalni interes na način koji se smatra nečasnim.

- Etički standardi koji u SAD važe na unutrašnjem planu, međutim, ne primenjuju se u udaljenim delovima sveta, te stoga veoma često do nas dolaze informacije o lukrativnim poslovima bivših američkih zvaničnika u zemljama poput Avganistana ili Iraka, kao i na području KiM. Nove vlasti koje su uspostavljene nakon američkih intervencija imaju svojevrsnu obavezu da se oduže onima koji su ih ustoličili, ali i potrebu da obezbede nastavak podrške "Velikog brata", te stoga često i sami nude američkim zvaničnicima poslovne aranžmane koji bi se u razvijenom svetu nesumnjivo smatrali koruptivnim - navodi Starović.

TAČIJEVE DILEME "NjUJORK tajms", kako podseća Starović, pisao je 2012. godine o privatizaciji kosovskog "Telekoma", navodeći da je iza jednog ponuđača koji je ostao u najužem krugu stajala Madlen Olbrajt, dok je za drugog lobirao Džejms Pardju, nekadašnji specijalni predstavnik Klintonove administracije za Balkan. Na sastanku sa Pardjuem, Hašim Tači mu se požalio na nezavidnu poziciju, jer koji god od ponuđača bude dobio unosni posao, "dva miliona građana će smatrati da je izdao onog drugog".

Nekadašnji ministar spoljnih poslova, Vladislav Jovanović, kaže za "Novosti" da agresija na SRJ nije samo imala samo kazneni karakter i cilj da bude poučni primer za druge, kao lekcija "šta ne treba da rade", već je imala i osvajački motiv. Ali, dodaje da izvlačenje ekonomske koristi od imperijalnih poduhvata postoji još od starih vremena:

- Ovde je simptomatično što su ličnosti koje su najviše opravdavale agresiju došle da eksploatišu kosovske resurse. Tu imamo i momenat da je kosovsku političku elitu lako držati u šaci kada se zna da su ratni zločinci, pa se preko tih piona ostvaruju interesi na ekonomskom polju.

Nisu samo akteri iz agresije omastili brk posle ilegalne vojne intervencije, već su mnogi koji su posle službovali u Prištini, bilo kao članovi međunarodnih misija, bilo kao diplomate, profitirali kao "savetnici" kosovskih lidera.

Američki mediji su, kako podseća Starović, opširno izveštavali o slučaju Kristofera Dela, nekadašnjeg ambasadora SAD u Prištini. On je, prema tim navodima, snažno uticao na to da velika američka kompanija dobije posao izgradnje auto-puta na KiM, vrednog 1,3 milijarde dolara, da bi ubrzo po odlasku sa funkcije 2012. godine dobio dobro plaćeno radno mesto u tom istom preduzeću.