Serđo Romano: Bombardovanje Srbije bila politička greška!

RIM - SPECIJALNO ZA "NOVOSTI"

NE mogu reći ništa drugo i drugačije od onoga što sam vam rekao lično i pre deset godina i što mislim od samog početka tih događaja, tragičnih po Srbiju: bombardovanje je bila politička greška i nije trebalo kazniti jednu zemlju koja to nije zaslužila, kao što sam oduvek podvlačio i da je nezavisnost Kosova greška. I u jednom i u drugom slučaju, bile su zanemarene neke druge mogućnosti.

Serđo Romano, jedan od najvećih erudita današnjice, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", tako iznosi kratak zaključak o tragačinim događajima koji su nam se dogodili pre 20 godina. Ovaj pisac, novinar, istoričar, kolumnista, krepak i u poodmaklim godinama, veoma retko daje intervjue, bilo italijanskim, bilo stranim medijima. Romano, koji će u julu napuniti 90 godina, poznat je po svom enciklopedijskom znanju, kao minuciozni posmatrač istorije novog doba, i italijanske, i francuske, ali i ruske i američke.

*Razgovarali smo pre 10 godina. Čitajući ono što objavljujete, jasno je da ste ostali dosledni ranijim stavovima, pa i onim vezanim za bombardovanje SRJ.

- Ponavljam da je bombardovanje bila politička greška, ali kada se gradi politika, moje je mišljenje, vlada iz Beograda ne treba da je gradi na nostalgiji. Srbija danas ima jedan put ispred sebe, a to je ulazak u EU, i čini se da je to najbolje, a mogućno rešenje, bez mnogo sećanja na prošlost. Treba ići napred i gledati u budućnost, koja mora biti pozitivna za zemlju.

* SAD i EU traže da Beograd i Priština sednu za sto i pregovaraju. Da li je taj poziv samo deklarativan, jer su upravo oni i pogurali i priznali nezavisnost Kosova?

- Sasvim tačno, ali je realnost da se niti SAD, a ni Evropa, ne mogu vratiti nazad i priznati da su pogrešili. Nezavisno Kosovo se ne može više rasplesti, međutim, treba sve učiniti da se stvori klima zajedničkog života na tom prostoru. Žrtvovanje treba da bude obostrano i uveren sam da će onog dana kada Srbija postane članica EU, imati jedan pouzdan glas u toj uniji i biti zemlja sa autoritetom. Ne volim da dajem savete, ali sam uveren da je put Srbije okrenut ka EU, jer u njenom okrilju biće autoritativnija i u odnosu prema Kosovu.

* Srbija želi da uđe u EU, ali biva uvek "ošinuta" bičem jer ostaje prijatelj sa Rusijom, i ne želi da uđe u NATO.

- Razumem istorijsko prijateljstvo Srbije sa Rusijom i uvek sam bio protivnik one politike koja je imala predznak antiruska. Bio sam i ostao protivnik politike NATO. Kada pominjete Rusiju i NATO, pisao sam više puta kako je politika NATO negativna, štetna. NATO nije politički savez, on je političko-vojni savez koji je služio i služi za pripremanje i vođenje ratova. Jedna od svakodnevnih aktivnosti NATO je da ažurira strateške planove, sa pretpostavkom nekog mogućeg ratnog konflikta. Kada prošire prisustvo NATO u svim onim zemljama koje su činile Varšavski pakt, i sve se više približavaju granicama Rusije, jasno je da ruska vlada ne može biti ravnodušna, naprotiv, mora biti zabrinuta.

* Kažete da je Rusija opravdano zabrinuta jer bi se mogla naći u "sendviču Alijanse"?

- Onaj ko je na čelu Ruske Federacije ne može a da se ne zapita koji je razlog to približavanje njenim granicama. NATO je komponovan tako da priprema rat. Ne zaboravimo da Severnoatlantska alijansa ima jednog vrhovnog komandanta, on ide u svoju kancelariju svakog jutra i njegov posao načelnika glavnog štaba je da se priprema za eventualni ratni konflikt. Ali, treba reći i to da su ratove vodile SAD, a NATO je pomagao Americi. I zbog toga, ponavljam, Srbija treba da ima jasan prioritet, a to je da uđe u EU. Rusija je dovoljno inteligentna da se ni na koji način ne opire pristupanju Srbije EU, jer bi tako imala i prijatelja u evropskim institucijama.

PROČITAJTE I:ITALIJANSKI ADVOKAT ZA "NOVOSTI": Dokazao sam da uranijum iz bombi ubija i posle 20 godina

* U poslednjih 20 godina geostrateška i geopolitička mapa sveta je dosta promenjena. Kako je vi vidite?

- Ako pričamo o velikim silama, vidimo da tokom Trampovog predsedavanja Amerikom postoje izvesne stvari koje jasno pokazuju njegov politički fokus. Ušli smo u jednu fazu koja će sigurno biti veoma duga - nešto što se zove novi hladni rat, između SAD i Kine. Ne znam šta bi mogao da uradi eventualni Trampov naslednik, ukoliko bi on izgubio sledeće izbore, ali aktuelni američki predsednik je tako postavio stvari, da je hladni rat sa Kinom jednostavno neizbežan. Tramp vrši pritisak i na evropske saveznike da mu pomognu da prikoče i blokiraju veliki uspon Kine na svetskom planu. To je probao i sa italijanskom vladom, to će probati i sa ostalim vladama.

* Italija je potpisala sporazum sa Kinom, a uoči tog čina stiglo je američko upozorenje da "paze na bezbednost zemlje".

- Ne delim američku ili bilo čiju zabinutost da je cilj Kine da dominira na svetskom nivou, jer je Kina, uprkos izuzetnom ekonomskom napretku, i dalje "ekstremno krhka", pre svega zato što postoji sklonost ka unutrašnjim pobunama. Kina ima mnogo problema koje treba da razreši, pre svega na ekonomskom planu, jer im je rast usporio, bruto nacionalni dohodak ne raste više u procentima kao pre, iako je i sadašnji porast samo san za evropske zemlje. Setimo se da Kina ima blizu 1,4 milijarde stanovnika i njima je neophodan snažan ekonomski rast.

* SAD, dakle, ciljano napadaju Kinu, kako bi zadržale svoju dominantnu poziciju u svetu?

- Ta zabrinutost zbog moguće dominacije Kine u svetu je potekla upravo iz SAD, jer hoće da sačuvaju liderstvo na svetskom planu. Amerika i dalje misli da ima zadatak da vlada svetom, zato priziva u sećanje kineski imperijalizam. Niti verujem da Kina želi, niti može da cilja na svetsku dominaciju. Reč je o tome da SAD žele da sačuvaju svoju dominaciju i vide Kinu kao konkurenta.

* Tramp je dobio podršku i od nekih evropskih zemalja, osvrnuvši se posebno na bezbednost EU.

- Tu ja vidim pitanja unutrašnje politike svake pojedinačne evropske zemlje. Neke Trampa smatraju za privilegovanog sagovornika i vide u njemu predstavnika onoga što bi želele u svojim zemljama. Kada čujem da neke evropske partije smatraju da Kina predstavlja opasnost, prepoznajem njihovu želju da vide Trampa kao saveznika, zaštitnika, "padrina".

PROČITAJTE I:KONFERENCIJA POSVEĆENA OBELEŽAVANjU 20 GODINA OD NATO AGRESIJE: Kompromis dobra i zla ne postoji

* Da li je zamešateljstvo oko "bregzita" i namere Velike Britanije da izađe iz EU po vama opravdano?

- Velika Britanija je i ušla u EU da je spreči u porastu i razvoju, nije ušla sa pozitivnim namerama. Ako hoće da izađe, ja ne bih učinio ništa da je zaustavim. Pitanje, po meni, jeste nešto drugo: velike su teškoće u EU, kako je ponovo oživeti, ujediniti i spojiti pukotine, jer unutar nje raste partija koja je antievropska. Predstojeći izbori će biti veoma značajan test gde smo. U svakoj evropskoj zemlji postoje partije koje bi, svaka od njih, da u Evropski parlament u Strazburu unesu "fitilj", jednu bombu, faktor nesaglasja, i biće srećni ako uspeju da kreiraju parlamentarnu grupu koja je antievropska. To je zaista zabrinjavajuće i mi gledamo da stvorimo drugačiju klimu. Ako smo bili za to da se stvori evropska institucija, ne možemo sada raditi na njenom rušenju. Nadamo se da će ta antievropska snaga biti primorana da igra na evropski način.

*Koliko ste knjiga napisali do sada?

- Više od pedeset, a manje od sto.