KOMENTAR: Presing na Dodika

PRAVU lekciju iz medijske teorije i prakse dao nam je u sredu veče udarni Pressing televizije N1 (iz Sarajeva), u razgovoru Amira Zukića sa Miloradom Dodikom, a povodom najave novog ataka SDA na Republiku Srpsku. To se sada zove inicijativa za preispitivanje naziva srpskog entiteta u BiH pred famoznim Ustavnim sudom BiH, sa drskom perspektivom faktičkog ukidanja RS. Ni novo ni neobično od Izetbegovića, ali nezapamćeno agresivno, kao "adekvatan" odgovor na Dodikov susret sa Putinom u Beogradu. Potpuno je jasno da je kanalu N1 bilo veoma stalo do ovog događaja (Jugoslav Ćosić ili već neko njegov, reprizirao ga je još iste večeri), u duhu suzbijanja ruskog uticaja, čiji je "glavni igrač na Balkanu", prema rečima voditelja Zukića, upravo Dodik.

Pročitajte još - KREMLj BRANI SRPSKU: Rusija traži vanrednu sednicu o inicijativi SDA; Vulin: Napad na biće RS

Kao i obično, N1 ne informiše, nego stvara politički događaj. To je, inače, glavna medijska doktrina Si-En-Ena još od Zalivskog rata, i sprovodi se u svakoj prilici sa ubitačnom doslednošću. Tako je bilo i ovog puta, s tim što je stepen agresivnosti i neprijateljskog odnosa prema svemu srpskom sa ove i one strane Drine drastično povišen, što svedoči o intenzitetu nove hibridne ofanzive. Zukić nije vodio informativnu emisiju nego je svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima sprovodio politički i svaki drugi pressing na Dodika, izmahujući rukama, preteći, sikćući i zaskačući sagovornika verbalnim i neverbalnim napadima. Jedan TV kanal ovog kapaciteta morao bi da porazmisli dokle može da ide u svojoj ostrašćenosti, jer kada se neka mera prevrši, kao što je ovde bio slučaj, poruke po pravilu dobijaju kontraproduktivna obeležja. To očigledno još ne brine N1, što svedoči o tome koliko njegove gazde potcenjuju ovdašnji auditorijum.

Postoji u teoriji masovnih medija jedna nauka koja se naziva proksemika i koja se bavi proučavanjem prostora u komunikaciji, načinom držanja tela i ulogom distance među sagovornicima u javnom prostoru (Edvard T. Hol). Postoji, zatim, još jedna zanimljiva nauka koja se bavi govorom tela i ljudskim pokretima u međusobnom opštenju, kinezika (Rej Berduistl), naročito s obzirom na proksemiku. Obe su odavno postale merodavne u javnoj debati bilo koje vrste, osim u onakvoj kakvu vode N1 i njegov pitač Zukić. Umesto da se drži distance u javnom prostoru televizijske slike (oko tri metra), Zukić sve vreme nasrće na sagovornika u ličnoj ili još uže u intimnoj zoni (između 120 i 50 centimetara), što stvara utisak direktne agresivnosti, povećava psihološku nelagodnost i napetost; utisak je kao da će on svakog časa svog sagovornika fizički napasti. Neprekidno skakanje u Dodikovu ličnu zonu, preteće mahanje rukama i olovkom, stalno naginjanje prema njemu do unošenja u lice može se dobro pratiti pomoću obe kamere N1, koje kao da su u ringu, a ne u javnoj debati. Pri svemu tome, kulturni gledalac, naravno, oseća veliku neprijatnost, čime se ništi razumevanje poruka. Sa stanovišta kinezike, stvar stoji još gore. Zukićev arsenal grimasa i pretećih izraza u facijalnoj komunikaciji, krivljenje usta u igranju ironije i sarkazma, poskakivanje na stolici i rastuća razdražljivost potiskivali su iz ovog TV događaja svaki sadržaj; u tome se, izgleda, i ogledala - neka koncepcija.

Svemu tome Dodik je uspešno parirao, spontano apsorbujući Zukićeve verbalne i neverbalne napade. Na proksemičke nasrtaje odgovarao je prirodnim držanjem i mirnom rečju. Kao da je čitao Hola i Berduistla, uspeo je da do kraja sasvim preokrene medijski utisak i ostavi Zukića, kao i njegov kanal, zapanjene, zblanute. Staloženost, ali i odlučnost, koje Dodika odlikuju kao jednog od najvažnijih srpskih političkih delatnika našeg doba, biće mu, izgleda, vrlo potrebni u danima koji dolaze.

Pročitajte još -IZETBEGOVIĆ NASTAVLjA DA PROVOCIRA: Republika Srpska na engleskom ne znači ništa; Tamo su Bošnjaci i Hrvati građani petog reda