PA to je mlada demokratija.

Ovim rečima su, prema svedočenju premijerke Ane Brnabić, predstavnici "jedne velike zemlje, koja je partner Prištine", odgovorili na pitanje o tome kako tolerišu dešavanja na Kosovu. Floskula "mlada demokratija" postala je gotovo sinonim za kosovsku "državu", u rečniku Prištini naklonjenih svetskih, a pre svega američkih i nemačkih političara.

Za njih, ova krilatica postala je smokvin list kojim se pokriva svaka brljotina koju ovaj poletarac u školici demokratije napravi.

Takse od 100 odsto - mlada demokratija.

"Velika Albanija" - šta ćete, mlada demokratija.

Osnivanje vojske mimo dogovora i sopstvenog ustava - ma pustite, igraju se mlade demokrate.

Nema ZSO ni u najavi - treba im vremena, ipak su oni mlada demokratija.

Pročitajte još - Ana Brnabić: EU nikad direktnija u osudi Prištine

Napadi na Srbe - prestaće kad se krhka demokratija osnaži.

Nego, kako piše u najvećem bestseleru svih vremena (za neupućene, reč je o Bibliji) - nema ništa novo pod suncem. Sve to samo je još jedan primer i dokaz da je demokratija jedno u granicama, recimo, Velike Britanije ili Amerike, a sasvim nešto drugo kada te države drže školicu demokratije na Balkanu ili u nekoj drugoj svetskoj provinciji.

A ni kriterijumi nisu jednaki za svakog đaka. Isti profesori nisu bili tako puni razumevanja za krhkost i osetljivost Srbije početkom dvehiljaditih. Zahtevi su bili strogi i jasni, od izručenja Hagu do samoproglašene nezavisnosti Kosova koju su, bez imalo obzira za srpske interese, okačili Beogradu kao teg oko vrata. I dok su premijera Đinđića naglas hvalili zbog demokratije, istovremeno su njegov pokušaj da uđe u rešavanje problema Kosova sasekli u korenu.

A danas, teg i dalje pritiska, dok se mlada i krhka kosovska "demokratija" neguje pod staklenim zvonom.