Goran Vesić: Tadić je hteo da me uhapsi zbog delija

ĐINĐIĆ je u jesen 2001. godine došao sa sastanka iz Berlina i rekao mi je: "Ej, ovi su odlučili da nam uzmu Kosovo!"

Ovu scenu priziva u sećanje Goran Vesić, funkcioner SNS, zamenik gradonačelnika Beograda i nekadašnji blizak saradnik ubijenog premijera. U parohijskom domu Hrama Svetog Save, uoči Božića, najpre razgovaramo o propuštenim prilikama za razrešenje kosovskog čvora i, kako kaže, poslednjoj šansi da se on rasplete.

Vesić, koji je bio uz Đinđića kada je tadašnji predsednik vlade odlučio da pokrene pitanje konačnog statusa KiM, bio je i jedan od ljudi koji su prvi posle sukoba 1999. godine otišli u Prištinu da "ispipaju" puls albanskih predstavnika i mogućnost za eventualni dogovor.

- Đinđić je još 2001. godine razumeo da je neophodan dogovor Albanaca i Srba i da bilo koje rešenje nametnuto sa strane neće biti trajno - kaže Vesić. - Zato je 2002. pokrenuo inicijativu pred najvećim svetskim silama da se reši status KiM. Rekao je da ne smemo da čekamo da oni stvore okruženje kakvo žele. Nije imao gotovo rešenje. Kao što ga danas nema ni Vučić. Ali je bio svestan, baš kao i Vučić, da problem mora da se reši.

* Da li ste vi prvi Srbin koji je pregovarao sa Tačijem?

- Nisu to bili pregovori. Imali smo neformalne sastanke sa savetnicima u tadašnjim privremenim institucijama. To su bili prvi kontakti i Đinđić je želeo da oni dovedu do njegovih sastanaka sa liderima Albanaca kako bismo otvoreno pričali šta bismo mogli da uradimo. On je dobro znao da je dogovor sa Tačijem jedini održiv dogovor, iako je formalno Rugova bio predsednik. Ne znam da li smo tada mogli da imamo rešenje, ali bilo bi bolje da smo pokušali.

* Zašto nismo?

- Đinđić nije naišao na razumevanje ni najvećih svetskih sila, niti političara u zemlji. Podržao ga je jedino Dobrica Ćosić. Danas, 16 godina kasnije, ne možemo da kažemo da smo u boljoj situaciji nego što smo bili tada. To govori o tome kako je Srbija protraćila 16 godina. I kako su drugi, iz sitnih političkih interesa, tada opstruirali Đinđića, kao sada Vučića. Opozicija nema nikakav plan za Kosovo, ali želi da Vučić na kosovskom pitanju slomi noge.

* Vučić je nedavno rekao da je Milošević imao dobre namere. Slažete li se sa njim?

- Milošević nije uradio dobro za Srbiju, ma kakve da su mu bile namere. U trenutku raspada Jugoslavije, uspeo je da konfrontira Srbiju sa celim svetom, što je bilo zaista teško, s obzirom na to da smo mi bili zemlja sa istorijskim savezništvima. On će ostati upamćen kao čovek pod čijom vlašću je zemlja bila pod sankcijama i bombardovana.

* Upoznali ste ga kada ste, kao student, radili sa njim intervju. Kakav je utisak ostavio na vas?

- Bio je šarmantan i vrlo dobar domaćin, iako je za nas tada bio personifikacija zla. Sam nam je otvorio vrata vile u Tolstojevoj, rekao je da je upravo došao sa posla i da ruča neke sarmice. Na kraju, nije ni odgovorio na pitanja. Shvatio sam da je želeo samo da razgovara sa mladim ljudima koji misle drugačije od njega. Bez obzira na to što se to pretvorilo u raspravu između nas dvojice, mislim da sam mu se svideo.

* Bili ste deo protesta protiv Miloševića. Kakav je osećaj sada biti sa druge strane demonstracija?

- Protesti devedesetih dešavali su se u sasvim drugom političkom okruženju. Zemlja je bila u ratu, imali smo sankcije, krađu izbora 1996. godine. Milošević je bio izolovan od međunarodne zajednice. Danas je sve drugačije. Imali smo situaciju da Vučić dobije 40 odsto glasova više od drugoplasiranog, a oni demonstriraju jer su nezadovoljni. Ali to je bio scenario za koji su bili plaćeni.

* Ako su oni "soroševci" i strani plaćenici, da li ste to bili i vi devedesetih?

- To ne može da se poredi. Mi nismo imali baš neki novac sa strane. Mučili smo se da svakog dana organizujemo skup. Što se tiče ovih, ja vam odgovorno tvrdim da su ove organizacije koje vode proteste plaćene za to. Devojka koja se predstavlja kao organizator protesta, bila je kandidat na Đilasovoj listi. Ali Đilas, Jeremić i Lutovac shvataju da njih građani neće i zato isturaju druge kao organizatore, pokušavajući da prevare građane. Da ih narod hoće, oni bi govorili na protestima, kao što se svaki skup 1996. završavao govorom Đinđića, Draškovića i Vesne Pešić.

* Da sretnete Đilasa na ulici, da li biste mu se javili?

- Ne bih, naravno. Zato što je prešao sve granice.

* Predlagali ste mu, svojevremeno, plan za reformisanje DS?

- To nema veze sa Đilasom, već sa Tadićem. Tadić i ja smo bili neprijatelji u DS, još za vreme Đinđića. I Đinđić ga je prezirao. Bio je prava politička prevara. Znate li da su ga stranci zvali Forest Gamp? Ja sam praktično napustio DS posle smrti Đinđića jer sam Tadića smatrao najvećim zlom na političkoj sceni. Neki prijatelji zamolili su me da napišem nešto što bi njima pomoglo da smene Tadića. To se protumačilo kao manifest koji sam pisao Đilasu, ali nije bilo tako. To je bila moja mala lična osveta Tadiću.

Sa Zoranom i Ružicom Đinđić na Prvenstvu Evrope u košarci u Barseloni 1997.

* Osveta za šta?

- Tadić me je smatrao svojim najvećim neprijateljem. Čak me je i Vučić zvao nekoliko puta da javi šta mi spremaju. Planirali su čak i da me hapse 2012. godine, jer je Tadić umislio da ja organizujem Zvezdine navijače da skandiraju protiv njega. Preko mene su prisluškivali i Vučića.

* U to vreme doveli ste Putina na "Marakanu"...

- Zvezda je tada tek potpisala ugovor sa "Gaspromom", za šta je najzaslužniji bio tadašnji ministar Petar Škundrić. Kada smo saznali da Putin dolazi u Beograd, želeli smo da ga dovedemo na stadion. Naravno, zbog odnosa sa Tadićem, to nije moglo da ide zvaničnim kanalima. Preko Gorana Jovanovića Fonze, člana "Noćnih vukova" iz Niša, povezali smo se sa vođom tog moto-kluba, Aleksandrom Zaldostanovim Hirurgom. Škundrić i ja smo se sastali sa njim u Moskvi, svidela mu se ideja i on je pred nama pozvao Putina, koji mu je lični prijatelj.

** I Putin je pristao?

- Da, odmah je poslao Dmitrija Peskova da se dogovorimo. Tadić tada nije ni znao da Putin dolazi na "Marakanu". Veče pre posete, pokušali su da na stadion ubace i Tadića, ali su odustali, jer su shvatili će navijači skandirati protiv njega, a da će Putin dobiti ovacije.

* Imajući u vidu vaš politički pedigre, kako ste postali rusofil?

- Nisam rusofil, ali volim Rusiju. Kako god se Srbija bude politički postavila, ne možemo da izbrišemo činjenicu da su Rusi naša braća i da su mnogo uticali na razvoj našeg društva, posebno bela emigracija.

Razgovor sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković

* Zbog toga ste podigli spomenik caru Nikolaju Romanovu?

- Možda Nikolaj nije bio uspešan car, ako gledate sa ruske strane. Ali za nas, on je najvažniji ruski car, jer je bukvalno spasao Srbiju. Ušao je u rat zbog Srbije i u tom ratu izgubio i krunu i glavu. Bili bismo vrlo nezahvalan narod kada ne bismo imali spomenik Nikolaju Romanovu.

PROČITAJTE I:Vesić: Spremili smo tim za pobedu i preporod

* U SNS ste došli na poziv Vučića. Kakvi su vaši odnosi bili dok ste bili na suprotnim stranama?

- Bili smo kanal komunikacije između naših dveju stranaka. Dugo se poznajemo i dobro smo sarađivali. SNS je veliki politički pokret, a takvi pokreti se prave kada se dešavaju velike promene u društvu. I Vučić ne može da sprovede promene, ako nema iza sebe veliki pokret i veliku podršku naroda. A veliki pokreti podrazumevaju različite ljude sa različitih strana. Čast mi je što me je pozvao da budem deo toga.

Sa Aleksandrom Zaldostanovim Hirurgom, vođom "Noćnih vukova"

* Blisko ste sarađivali i sa Đinđićem i sa Vučićem. Možete li da ih poredite?

- Đinđić je, kao i Vučić, imao smisla za organizaciju i uvek se bavio i najsitnijim detaljima. Sličnost je i u tome što su obojica razumela okruženje u kojem Srbija živi, kao i veliki ugled u svetu i dobri odnosi sa svetskim liderima. Naravno, oni nisu isti i, u krajnjem slučaju, bili su politički protivnici. A to što je Vučić odlučio da podigne spomenik Đinđiću, prvi je korak ka pomirenju koje bi trebalo da se u Srbiji desi na svim nivoima.

* Šta zamerate Vučiću?

- Zna da bude suviše bolećiv prema ljudima koji to ne zaslužuju. Ima onih koji dobiju šansu od nas, kao stranke, i nemaju rezultate, a on ih toleriše.

"NOVOSTI" PODSETNIK ZA METRO

* DA li će do kraja mandata vlasti u Beogradu biti izgrađena prva deonica metroa?

- U kabinetu imam naslovnu stranu "Novosti" iz 1971. godine na kojoj piše - Beograd dobija metro. Danas, 48. godina kasnije, mi tek počinjemo. Radovi će početi 2020. godine, a do kraja mandata ćemo daleko odmaći sa prvom linijom.

JELjCINOVA PONUDA KARADžIĆU

* BILI ste sa Đinđićem na Palama. Jeste li jeli onog čuvenog vola?

- Nije bilo nikakvog vola. Đinđić je tada doneo časnu i dobru odluku da bude sa narodom RS kojem je pretilo bombardovanje. Ružno je što su ga zbog toga napadali.

* Na Pale ste vodili i nekadašnjeg ruskog premijera Jegora Gajdara...

- Gajdar je bio je u Beogradu i zamolio nas je da ga odvedemo na Pale. Odneo je tamo Jeljcinovu presudu za kraj rata. Naveo je dva uslova - da se prihvati jedinstvena Bosna kao krov u kojem Srbi mogu da imaju svoju državu i odnos u teritoriji 51:49. To je bila fer ponuda, ali nije prihvaćena. Bio je to poslednji pokušaj pre "Dejtona" da se napravi mir u Bosni.

PREKOR ZBOG PLOČNIKA

* JE li tačno da vas Vučić zove iz kola ako primeti da nešto ne valja u gradu?

- Tačno je. Evo, u četvrtak me je pozvao da vidi jesu li čiste ulice, a pre neki dan mi je zamerio što su tamo gde je prolazio pukle kocke na pločniku.