Komentar: Branka

NE treba se čuditi što su se nedavno na crnoj listi Crne Gore našli pesnik, dvojica istoričara i profesor, ako već dve godine tamošnja vlast drhti pred penzionerkom Brankom Milić. Ova šezdesetčetvorogodišnja Novosađanka, inače dugogodišnji srčani bolesnik, državni je neprijatelj broj 1 zemlje članice moćnog NATO.

Optužena za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine, Branka se minulog petka našla i pred Višim sudom u Podgorici. Ali kada je sudija Suzana Mugoša donela rešenje da joj se odredi pritvor, Branka je izašla iz zgrade Suda i pobegla u Ambasadu Srbije! Sada je za njom raspisana poternica.

Rasplet ovog slučaja tek sledi, ali neverovatna je revnost s kojom, poslednjih sedam dana, zaštitnici Montenegra nadgledaju "opasnog teroristu" dok boravi u srpskoj ambasadi. Špijuniraju i beleže danonoćno, a narečena Mugoša je slavodobitno obelodanila policijsku belešku o tome ko je, i kada, srpskoj verziji Asanža doneo garderobu i posteljinu.

PROČITAJTE I: SLUČAJ BRANKE MILIĆ: Crna Gora traži da uđe u Ambasadu Srbije

Čitanjem ove beleške sudija je, zapravo, razgolitila režim u Crnoj Gori. Jer je potpuno ukidanje privatnosti jedna od najvažnijih potpora totalne moći. Samo u takvim oblicima političkog poretka važno je znati kad, ko i čime snabdeva svako "sumnjivo lice".

Serdar Vukota bi i sada savetovao: "U pamet se dobro Crnogorci!" Neće i ne mogu najmlađu evropsku državu ugroziti stihovi i nesporni istorijski fakti, niti je može ubiti prejaka reč. Pre će biti da su za to kadri dokazani teroristi, novi prijatelji Montenegrina što su im ruke do lakata ogrezle u srpskoj krvi. Oni slobodno šetaju Crnom Gorom. Njih se treba bojati, a ne Branke iz Novog Sada.