Komentar: Spona

AKO danas, sto godina posle prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, u maniru Jaše Tomića, upitamo srce i pamet, ali i istoriju, isto će nam reći: 25. novembar 1918. veličanstven je dan u kojem su naši sunarodnici severno od Save i Dunava prestali da budu "ugarski Srbi". Postali su Srbi.

PROČITAJTE JOŠ - VEK OD PRISAJEDINjENjA VOJVODINE: Vučić - Posle miliona žrtava osećamo ukus slobode; Dodik - Žao mi je što nismo zajedno

Zasluga je to plejade velikana upornih, dalekovidih i spremnih da, poput najvećeg među njima Svetozara Miletića, svoj život svojevoljno "na kocku metnu" za ujedinjenje srpstva, a da pri tom ne odreknu prava ni Slovacima, Bunjevcima i ostalim Slovenima.

I dok ih se ovih dana, sa divljenjem, ali i dozom stida zbog stogodišnjeg zakašnjenja, najzad sećamo kako zaslužuju, na društvenim mrežama sledbenici onih koji su taj datum svojevremeno proterali iz udžbenika i iz sećanja generacija, postavljaju hipotetičko pitanje: "A, da li bi se Vojvodina danas pripojila Srbiji?". I odmah "znalački" odgovaraju: "Malo sutra".

Među njima ima onih koji su kao čelni ljudi pokrajine prethodnih decenija putokaz Vojvodine okretali u suprotnom smeru, kidajući sponu po sponu sa Srbijom. Ovim redom: Ustav 1974., grb, zastava i VANU dve hiljade i neke. Pred kraj njihove vladavine, "šlag": odbili su predlog da tradicionalna zastava Srpske Vojvodovine iz 1848. postane pokrajinski simbol.

Šta bi danas na sve to rekli oni koji su pod tom zastavom sanjali maticu? U sličnim prilikama jedan od velikana iz ove priče, Laza Kostić imao je uzrečicu "Vrhunac šmokljanluka!"

Ako danas pitamo srce i pamet, ali i svoju savest, datum prisajedinjenja konačno smo na velika vrata uveli u institucije.Od pre dva dana prisajedinjenje ima i svoj muzej. Adresa - nedaleko od nekadašnjeg hotela "Grand" u kojem je prisajedinjenje proglašeno. Zanavek.