Beograd trpi ozbiljan pritisak Zapada da prekine saradnju s Rusijom, ali se "srpska braća" tome odlučno suprotstavljaju, što Moskva izuzetno ceni, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

"Znamo da je Beograd pod ozbiljnom pritiskom čiji je cilj naterati Srbiju da prekine uzajamno korisnu saranju s našom zemljom. Ali srpska braća se tome odlučno suprotstavljaju. Moskva visoko ceni samostalni viševektorni soljnopolitički kurs Srbije. Ubeđen sam da je on u skladu s korenitim interesima vašeg naroda", kazao je Lavrov u intervjuu za "Srpski telegraf" od subote.

On je naglasio da je rusko-srpski dijalog na najvišem nivou redovan i podsetio da su se ruski i srpski predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić poslednji put sastali 2. oktobra u Moskvi i da je njihova agenda sada tradicionalno sadržajna, što, kako je kazao, nije slučajno.

"Odnosi dve zemlje dostigli su novi nivo strateškog partnerstva, što je zabeleženo u odgovarajućoj deklaraciji o strateškom partnerstvu koju su potpisali predsednici Rusije i Srbije u maju 2013. godine u Sočiju. Naše istinski bratske narode ujedinjuju zajednički kulturni i duhovni koreni, iskrena osećanja prijateljstva i uzajamne simpatije, a poseban značaj nosi bliskost sestrinskih pravoslavnih crkava", naglasio je Lavrov.

Komentarišući odnos zapadnih zvaničnika prema vezama Srbije i Rusije, on je podsetio da su nakon završetka Hladnog rata zapadne zemlje odbacile predlog Rusije o zajedničkom radu na formiranju arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u evroatlantskom području, već su "umesto toga, izabrali bezizlazan način širenja geopolitičkog prostora pod njihovom kontrolom, stvarajući nove linije podele na evropskom kontinentu".

Prema njegovim recima, jedan od ishoda antiruske politike Zapada bio je "falsifikovani oružani puč u Kijevu u februaru 2014. godine, podržan od strane Vašingtona i brojnih evropskih zemalja".

"Stiče se utisak da lekcije ukrajinske tragedije na Zapadu nisu naučene. Danas se preduzimaju uporni pokušaji da se Balkan pretvori u još jedno vojno uporište protiv Rusije. Zemljama regiona se uporno nameće izbor: ili sa Moskvom ili sa Vašingtonom", kazao je Lavrov, ističući da se Beograd, uprkos pritiscima, tome odupire.

Povodom predstojećeg sastanka ruskog i srpskog predsednika, Lavrov je kazao da bi veliki broj tema mogao da bude razmatran i istakao da Rusija polazi od toga da će taj susret na najvišem nivou dati doprinost daljem jačanju veza između dve zemlje.

Kada je reč o podršci Moskve po pitanju predloga Beograda o rešavanju kosovske situacije razgraničenjem, Lavrov je istakao da je stav Rusije dobro poznat, ali je dodao da nije prikladno spekulisati sada o mogućem sadržaju različitih varijanti.

"Oslanjamo se na međunarodno pravo, pre svega na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Uvek pružamo srpskim prijateljima svestranu podršku u naporima usmerenim na odbranu zakonitih interesa Srbije, kako u okviru bilateralnih odnosa, tako i u međunarodnim organizacijama. Ukoliko Beograd bude smatrao da je za Srbiju prihvatljiva neka varijanta rešenja, bićemo spremni da je razmotrimo na konstruktivan način", istakao je ruski ministar.

On je naglasio da Srbija u Rusiji ima "najdoslednijeg i najiskrenijeg saveznika u procesu rešavanja kosovskog problema" i izrazio uverenje da je glavna pomoć sa ruske strane podrška stavu Beograda na međunarodnoj sceni, koji se zasniva na potrebi realizacije Rezolucije 1244.

"Ovu politiku sprovodimo i u sistemu UN, Savetu bezbednosti, i u mnogim drugim strukturama, ukljucujući Unesko, Interpol i Svetsku carinsku organizaciju", objasnio je lavrov i dodao da će Rusija "tako postupati i ubuduće".