Komentar: Pobednici

SRPSKA vojska je pobednik u Velikom ratu. I to nam niko, nikada, ne može uzeti. Makar se neki belosvetski tumači "opijali" zakačenim makovima, a drugi pravili neki drugi (svetski) poredak ispred pariske Trijumfalne kapije.

Što bi rekli stari srpski dobošari: "Daje se na znanje, srpska vojska je trijumfovala i izvojevala najveću pobedu u svojoj istoriji". C`est la vie. Takav je život!

Cvet Natalijine ramonde naš je zaštitni znak primirja u Prvom svetskom ratu. Danas se na ovim, ne samo balkanskim prostorima, primirje kako-tako gaji. Ali, pomirenje zbog raznih cvećki nikako da procveta.

U balkanskoj bašti, teško je naći primere koji bude nadu u pomirenje. Džaba što je Srbija pre jednog veka oslobađala i ostale narode, a sadašnje komšije. I čvrsto verovala da je to jedno stablo sa više grana. Sada su se sve te države (neke nisu ni postojale) okrenule protiv nas.

PROČITAJTE I: SRBIJA OBELEŽILA VEK OD VELIKOG RATA: Sećanje na bratstvo po oružju

Sve više liči da je pomirenje na brdovitom Balkanu isto kao i tražiti vodu u peščanoj pustinji. Šta učiniti da ta "fatamorgana" ipak nekada bude stvarna?

Još u Novom zavetu je zapisano da u početku beše reč... Danas, ta biblijska priča, prevedena na savremeni jezik, treba da pokaže da posle reči dolaze dela. Srbija je delom i svojom dobrom voljom pokazala da čini sve što je u njenoj moći da dođe do pomirenja.

Na potezu da se sa reči pređe na pomirenje veliku ulogu ima i međunarodna zajednica. Ona treba da promeni staru mantru kada je o nama reč. Prvo su nudili štap i šargarepu, potom štap i pomirenje. Na štap smo se odavno navikli, a šargarepe baš i nema. Srpski pobednici još uvek čekaju na pomirenje, makar i posle celog veka. I naravno, poštovanje. Jer su to davno zaslužili.