Skot: Svet je opasno mesto

Svet danas predstavlja opasno mesto, ocenjuje ambasador SAD Kajl Skot, jer, kaže, vlada rivalstvo između velikih sila, zasnovano ne samo na uticaju, već i različitm vrednosnim sistemima.

Skot je to rekao u okviru panela “Globalne svetske sile i izazovi za region”, u okviru 18. Srpskog ekonomskog foruma, čiji učesnici su takođe ocenili da je, na mikroplanu, kad je reč o Srbiji, kao i regionu Zapadnog Balkana uopšte, te za njihov razvoj, ključna vladavina prava.

Pročitajte još: SAD I ATOMI IZMIČU KONTROLI: Burna reagovanja na najavu šefa Bele kuće da se SAD povlače iz sporazuma o nuklearnim snagama

Na pitanje panelistima šta bi bili njihovi ciljevi da su na čelu Srbije, ambasador SAD je rekao da je to vladavina prava, sa čim se slaže i švedski ambasador Jan Lundin.

“Fokus na stabilnoj sredini u kojoj se može ostvariti napredak”, to je ključno, kaže Skot, dok Lundin ističe i značaj transparentnosti i dostupnosti informacija.

Švedski ambasador kaže da je retkost da političar u Srbiji da ostavku zbog političke odgovornosti, iako bi to svakako ojačalo poverenje građana u političare.

I ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba ukazala je na značaj vladavine prava za brži razvoj naše zemlje i bolji život građana.

Pročitajte još:Vučić: Ulaskom tzv. vojske Kosova na sever KiM Srbija bi bila saterana u ćošak; Trenta: Kfor će nastaviti da igra važnu ulogu na KiM

Čaba je kazala da bi prvo radila na dostizanju vladavine prava, demokratije i dobrog upravljanja, ne samo zbog procesa evrointegracija, već zato što su to vrednosti važne same po sebi.

"Insistirala bih i na postizanju veće regionalne saradnje, kao i na iznalaženju načina da zemlje u regionu sklope mirovne sporazume", rekla je Čaba.

Dorotea Gizelman, zamenica nemačkog ambasadora, na pitanje koju vrstu međunarodnh odnosa bi zagovarala da je Srpkinja, kaže da bi se složila sa većinom srpskih građana koji se nadaju da će Srbija ući u EU što je pre moguće.

“O svojoj vladi bih donosila sud na osnovu posvecehenosti ovom pitanju. Cenila bih ako bi političari potcrtavali tu posvećenost, jer bih se osećala da je najbitnije da se postigne naredak u prioritetnim oblastima, a to utiče i na mene lično, a dalo bi i optimizma da će put ka EU biti brži i lakši”, rekla je ona

Bila bih usmerena na Evropu, osećala bih se kao evropska građanka i iskoristila prilike koje mi to nudi, dodala je ona.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da duboko veruje da Srbiji i regionu treba razvoj vladavine prava, što uključuje ljudska prava i prava manjina.

"Treba nam bolja vlada koja će biti izgrađena na ozbiljnom razumevanju odgovornosti ministara i svih ostalih učesnika u administraciji na nacionalnom i lokalnom nivou", rekla je ona i dodala da je u celom regionu i u Srbiji neophodnoa veća decentralizacija.

Poseban akcenat treba staviti na demokratske vrednosti i obrazovanje, koje ne treba da bude bazirano na "ponavljanju kao da smo papagaji", već na razvijanju kritičkog mišljenja i učenju dece kako da uče.

"Treba nam jasna vizija šta je neophodno za razvoj i treba nam veći stepen participativne demokratije, gde građani imaju veću ulogu", zaključila je Liht.

Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić kaže da vladavina prava i unapređenje te oblasti donose boji život građanima i privlači strane investicije koje su za Srbiju važne i neophodne.

"Druge dve ključne stvari su zdrastvena nega, koja je godinama zanemarivana oblast i obrazovanje", kazala je ona.

Dodaje, da je zdrastveni sistem star i zaostao, a da je ključan za osećanje sigurnosti građana jedne zemlje.

Kada je u pitanju obrazovanje, ono mora da se transformiše kako bi bilo u skladu sa vremenom, kaže ona, i ističe da je, kada se uporedi sa Nemačkom ili Švedskom obrazovni sistem Srbije na nivou 19. veka.

Govreći o globalnim silama i izazovima, Skot kaže da svet danas predstavlja opasno mesto, jer vlada rivalstvo između velikih sila, zasnovano ne samo na uticaju, već i različitm vrednosnim sistemima.

Tu je i uspon terorističkih grupa, migracije, kriminalni karteli, organizaovani kriminal, ekonomska nebezbednost, opasnosti u sajber svetu - to su novi i teški izazovi, ali, primećuje, uvek smo se suočavali sa izazovima, kaže Skot.

Lundin ukazuje da postoji strah u velikom delu populacije u pogledu budućnosti, dohotka i dr.

Ono što utiče na većinu i čemu se poklanja velika pažnja jesu prava manjina, etničkih, rodnih, seksualnih itd.

“Ima ljudi koji veruju da se stvari brzo menjaju. Neki su odrasli u drugacijim društvima i sada teško shvataju nesigurnost koja vlada u društvu, a to utiče na politiku. Konzervativni pogledi u društvu postoje i treba ih ozbiljno shvatiti, to je i demokratski trend, ako je definišemo kao vladavinu većine.Tu smo gde smo i teško je prevideti ishod”, kaže on.

Gizelman kaže da ne veruje u teorije velikih političkih naučnika, smatra da nije upitno da globalizacija postoji, ali da su tu i velliki izazovi.

Ali, ima i puno prilika, ističe ona.

“U svim oblastima se pojavljuju sve teža pitanja, sve više aktera i mnogi ljudi smatraju da ima prevelikog obilja informacija i teže jednostavnijim odgovorima, a to je izazov i za političare i demokratiju - kako da ljudi da upravljaju tim sistemima i procesima”, kaže ona.

Govoreći o sukobu civilizacija i globalizaciji istakla je da je važna saradnja na svim nivoima, da zemlje pokušaju da se nose sa izazovima i istakla da su procesi poput Berlinskog veoma važni.

Čaba je govoreći o savremenim izazovima demokratije rekla da ne misli da je najveći problem i izazov to što svako ima jednako pravo glasa.

Istakla je da obrazovanje i pristup informacijama imaju veoma važnu ulogu u demokratiji i sprečavanju populizma.

"Kada je reč o rastu populizma u svetu, odgovor nije da pređemo na drugačiji sistem, već da pomognemo ljudima da se osećaju kao punopravni člaanovi društva i obezbedimo da se njihova prava poštuju. Važno je da građani imaju pozitivnu viziju budućnosti, ako hoćemo da izbegnemo populizam", rekla je Čaba.

Liht je rekla da je debata o četvrtoj industrijskoj revoluciji veoma značajna, te da će se do 2030. godine dogoditi suočavanje sa posledicima te revolucije kao i sa drugim velikim promenama u svetu.

Drugo pitanje je pitanje klimatskih promena, kaže ona, te problem ekonomskih promena i izazov sve većih migracija.

"Vidim da će problem migracija ostati i o tome treba ozbijlno razmišljati, možda treba osnovati i ekspertsku grupu za migracije", rekla je Liht i ocenila da će svet nastaviti da postoji kao multipolaran.