UHVAĆEN NA DELU: Tači slagao za podršku Makrona

MOLIM predstavnike prištinskih vlasti da prekinu da pričaju o Preševu, Bujanovcu i Medveđi, zato što to nikakve veze sa životom nema. Molim da se okanete centralne Srbije i da razgovaramo o tome možemo li da imamo kompromis koji će da obezbedi dugoročnu harmonizaciju odnosa Beograda i Prištine - rekla je u petak premijerka Ana Brnabić.

To je bio njen odgovor na tvrdnju predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija da je dobio podršku predsednika Francuske Emanuela Makrona da Beograd i Priština što pre postignu obavezujući sporazum, sa "realnom mogućnošću korekcije granice, što podrazumeva pripajanje Preševa, Medveđe i Bujanovca teritoriji Kosova".

Premijerka je dodala da Tačijeve reči ne može nešto naročito da komentariše, jer su njegove izjave, kao i drugih predstavnika prištinskih vlasti, svakog dana drugačije i u međusobnoj suprotnosti:

- Time se pokazuje kao istina ono što sam i sama govorila za prištinske vlasti, da mi nemamo sa druge strane stola nekoga sa kim možemo da razgovaramo, a da možemo da očekujemo da će uraditi ono što kaže. Srbija jeste i biće fleksibilna, strpljiva i tolerantna, ali sve ima svoj kraj.

Pročitajte još - Šta preti Tačiju ako ne ispuni ciljeve?

Tražeći razjašnjenje Tačijeve izjave u francuskom ministarstvu spoljnih poslova, "Novosti" su u petak bile upućene na nedavnu izjavu njihovog portparola:

- Francuska smatra da je na dvema stranama da utvrde sadržaj sporazuma i da ispitaju sve opcije koje bi mogle da dovedu do sveobuhvatnog i definitivnog rešavanja ovog spora i jačanja stabilnosti regiona.

Na stolu su, dakle, "sve opcije", a naš dobro obavešteni izvor iz Pariza preneo nam je da se stav Francuske nije promenio, kao i da je ova zemlja otvorenija od Nemačke po pitanju mogućih rešenja kosovskog pitanja.

Istovremeno sa Tačijevom izjavom, oglasio se i njegov spoljnopolitički savetnik Dejvid Filips, koji je dao ostavku na tu funkciju, navodeći da ne želi da bude deo predloženog plana za podelu Kosova. Filips, koji je i direktor Programa za izgradnju mira i prava Instituta za studije ljudskih prava američkog Univerziteta Kolumbija, obrazložio je svoju ostavku time da je za kosovsku nezavisnost radio 30 godina. Naveo je i da je prihvatio da radi kao savetnik, jer je verovao da može da se "poveća pritisak međunarodne zajednice na Srbiju da prizna Kosovo u sadašnjim granicama".

MOSKVA ZA REŠENjE PO USTAVU SRBIJE

RUSIJA će podržati svako rešenje po pitanju Kosova koje podržava srpski narod, a koje je u skladu sa Ustavom i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN - ocenjeno je na sastanku ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića i predsednika Odbora za spoljnu politiku u Savetu Federacije Rusije Konstantina Kosačova.