Komentar: Duki

Matićevo selo Vrelo je pored Uba. Gradića sa imenom od dva slova, koja se često nađu u ukrštenim rečima. Život je hteo da se ukrste putevi fudbalera Nemanje Matića i malog Dušana Todorovića.

Reprezentativac Srbije i fudbaler Mančester junajteda uplatio je još nedostajućih 71.000 evra klinici u Barseloni neophodnih za lečenje karcinoma Dušana Todorovića (4). Naš veliki as je opet pokazao da je i veliki čovek, velikog srca. Pravi div, kako na terenu tako i u životu.

Mešteni Vrela za njega imaju samo reči hvale, govoreći da je mnogo uradio za svoj kraj. Svaki put kad dođe u zavičaj, svrati u lokalnu prodavnicu i časti meštane. Pomogao je i u renoviranju škole, obnovi crkve i adaptaciji fudbalskog stadion na Ubu...

Ime ovog skromnog čoveka otkrio je Dušanov otac Aleksandar, verujući da javnost želi da zna ko je anonimni darodavac. Otkrio je i zahvalio Nemanji, ali pritom nije zaboravio da kaže da želi da se zahvali apsolutno svima koji su uz njih i Dušana. Nije hteo da ih nabraja, da nekog ne bi zaboravio.

PROČITAJTE I:KOMENTAR: Trube

Lepo je rekao stariji Todorović da je Duki ujedinio ljude. Spojio nespojivo. Ljude iste, slične i različite. I fondaciju i Vladu, time eliminišući priču o nekakvom marketingu koji niko ne želi.

Sada je najvažnije da Dušanovi roditelji i lekari u miru nastave borbu za njegov život, što im je prvi i jedini cilj. Da naš mali heroj ozdravi i da terapija u Barseloni počne da deluje.

Sigurni smo da će tako i biti. A Dukiju želimo da, pored Nemanje Matića, zagrli još jednog svog ljubimca Nemanju R. Miletića, fudbalera Partizana, koga je poželeo da vidi. A Mesi može i da sačeka.