FRANCUSKI "Mond" donosi dva opširna članka o mogućoj razmeni teritorija između Srbije i Kosova, pod naslovom "Razmena teritorija zasnovana isključivo na etničkim kriterijumima zabrinjava", ali i "Razmena teritorija, kraj jednog tabua".

- Ne treba mešati nepovredivost i nedodirljivost granica. Granice su nepovredive u međunarodnom pravu, odnosno ne mogu da budu dovedene u pitanje silom, ali one nisu neprikosnovene: mogu da se pomeraju ako postoji sporazum između sve strane - citira "Mond" francuskog geografa Mišela Fušea

Listi ističe da je ovaj princip priznat 1975. godine na Helsinškoj konferenciji i da je omogućio nemačko ujedinjenje posle pada Berlinskog zida. Fuše podseća da su od 1989. do 1992. u Evropi, uključujući Ukrajinu i Belorusiju, stvorene 22 nove granice duge ukupno 11.149 kilometara.

U slučaju razmene teritorija između Kosova i Srbije, međutim, konstatuje "Mond", po prvi put bi se nove granice iscrtale na čisto etničkom osnovu, a ne više na osnovu prethodnih administrativnih linija između konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije. "Mond" piše da je ova novost, u regionu u kojem entičko pitanje ostaje veoma živo, izazvala kod većine posmatrača oprez.

PROČITAJTE I: Prištini rampa za deset organizacija

Francusi list piše i da je američka administacija otvorenio za "direktni dil" razmene teritorija, ali i da je situacija utoliko kompleksnija što Nemačka i Francuska zastupaju dva različita stava.

"Verlin se protivi bilo kakvoj teritorijalnoj razmeni, ali podržava buduću integraciju Srbije i Kosova u EU. Suprotno, Pariz diskretno podržava razmenu terotirija, ali se protivi bilo kakvom daljem proširenju Unije", piše Mond i citira francuskog geopolitikologa Žaka Rupnika koji kaže da "razmena teritorija i prerspektiva integracije moraju da idu zajedno".

U drugom tekstu, navodi se da se promena granica, koja je bila nezamisliva od kraja oružanog konflikta u bivšoj Jugoslaviji 1999, ponovo pominje na Balkanu.

- Projekat izmene granica na zapadu Balkana je predstavljen kao rešenje stabilnosti posle dvadeset godina zaleđenog konflikta. Ali, građani u zonama na koje se to odnosi strahuju od povratka "etničkog čišćenja" - navodi francuski list.

Mond je razgovarao i sa Hašimom Tačijem koji kaže:

- Korekcija granica bi činila deo konačnog sporazuma o stabilnosti i međusobnom priznanju.

Tači veruje da je to omoguće ostvariti do proleća 2019. i da bi tada na refernedumu "osvojio 80 odsto na Kosovu, a 98 u Preševskoj dolini".

Lis navodi i da ovaj bivši komandant independentističke albanske gerile nije u stanju da omogući funkcionisanje zemlje bez međunarodne podrške. Navodi se i da pristupanje Kosova UN blokira Rusija, a da ga ne priznaju 82 zemlje, među kojima i 5 država EU.

List takođe ističe da je, na primer, centar Bujanovca "potpuno multietnički, sa Srbima, Albancima i Romima", kao i da autoput i železnička pruga koji vezuju Beograd sa Skopljem, prolaze između ostalog sredinom doline.

"Mond" donosi i opširne reportaže s lica mesta, i iz Preševske doline, i sa severa Kosova, a na tviter nalogu lista objavljena je i mapa kako bi ova podela mogla da izgleda.