NE zam da li je predsednik Vučić znao šta studiram, ali ovaj laptop koji mi je poslao baš će mi dobro doći.

Skromno govori Danilo Šapić, u još skromnijoj kućici u centru sela Banje, u opštini Srbica. Do njih u nedelju nije mogao da dođe šef države. Zaustavile su ga barikade povampirenih veterana OVK. Mnogi pred kamerama nisu krili suze. I dan posle divljanja i nasilnog presecanja puta šefu srpske države narod je utučen.

Pročitajte još - HAOS NA KOSOVU: Albanci bili spremni za nemire sa nesagledivim posledicama, Meštani Banja zabrinuti, čuli rafale; Napadnute novinarke

I za Dejana, koji je na studijama tehnike u Kosovskoj Mitrovici, i za meštane ovog srpskog "ostrva" u vučjem albanskom okruženju, bolno je što nisu mogli da dočekaju predsednika. On sa majkom i tri sestre živi u domu koji im je sagrađen donacijom.

Njegova majka Valentina sama ih podiže. Srdačno nas nutka đakonijama što su pretekle od nedelje. Spremali su da ugoste Vučića.

- Eto, ispada da smo se džaba trudile. Podigla sam i moje Milicu i Katarinu da mi pomognu. Ne dolazi predsednik u goste svakog dana. Ali, ne dadoše mu... - iskreno žali ova majka hrabrost kojoj je muž umro pre četiri godine. Preživljavaju od porodične penzije i socijalne pomoći.

I njena sudbina kao da se naslanja na ono što je Vučić govorio na trgu u Mitrovici.

- Pitaš me šta mi treba? Pa, posao sestro moja. Neka mi daju da čistim selo. Bilo šta. Da ovu decu prehranim i izvedem na put.

Ostavljamo Šapiće koji su iz Suvog Grla u Banje izbegli 1999. godine. Kuća im je tamo spaljena. Ali u njihovim srcima tinja nada da će biti bolje. Krivudamo za potočićima lekovite sumporne vode, po kojima je ovo mesto poznato. Nabasasmo na sklepanu kafanu. I tu se žamori samo o Vučiću, barikadama, rafalima koji su iz albanskih šuma odjekivali uoči nesuđene posete...

- Kada smo čuli da će doći Vučić, bili smo ushićeni. Neki tri dana nisu ni spavali. Žene su spremale pogaču, filiju, kiflice, projanice, meso, kolače... Radovali smo se što će nas prvi put u istoriji posetiti predsednik Srbije. Ne dadoše mu Albanci. I pokazaše svoje pravo lice i osionost. A nikome od njih ne fali ni dlaka s glave - govori, više za sebe, čovek na terasi dok tera dimove cigarete.

Milan Kovačević

Tu su i mladići Andrija Kovačević i Danilo Jokić. Završili srednju školu, a posla nema. Ipak, hrabre ih, kažu, Vučićeve poruke.

- Celo selo pretvorilo se u uvo kad nam je pričao preko telefona. Slušali smo ga pomno i u Mitrovici. Ulio nam je nadu da nas država Srbija neće zapostaviti i zaboraviti. Jer, jasno je da bez pomoći Beograda ne bismo ni opstali ovde - pričaju uglas.

Razočaran nedolaskom predsednika je i Milan Kovačević, poznat po tome što se svojevremeno obratio predsedniku Vučiću u Lapljem Selu sa šajkačom na glavi.

- Hteo sam lično da zahvalim predsedniku što je ispunio sva obećanja. Dobio sam dve krave i pet ovaca, a potom se javilo još donatora - zahvalan je Milan, kojem su Albanci 1999. ubili oca Milosava dok je čuvao stoku.

VRTIĆU I ALBANSKI NAZIV

PORED osnovne škole koja je dobila ime po prvom učitelju Milunu Jakšiću, kojeg su na prevaru ubili Albanci, u selu od ustanova postoje i ambulanta i obdanište.

- Većini žitelja smeta što je dečjem vrtiću dat i albanski naziv i što radnici pored srpskih primaju i plate iz Prištine - nezdovoljni su pojedini meštani.

LOŠ PUT

PORED Banje, koja broji oko 40 srpskih domaćinstava sa oko 150 članova u opštini Srbica, nalazi se Suvo Grlo, u kojem živi 120 Srba, dok ih u susednom Crkolezu, u opštini Istok, živi manje od stotinu. Ovim selima najbliži je Zubin Potok, ali su zbog lošeg puta uglavnom prinuđeni da odlaze do duplo udaljenije Mitrovice.